.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20346/2024
17.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, Marije Terzić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Popović advokat iz ..., protiv tuženog „Sava osiguranje“ ADO Beograd, čiji je punomoćnik Nikola Božić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1991/2021 od 20.03.2024. godine, u sednici održanoj 17.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1991/2021 od 20.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1991/2021 od 20.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 12363/2019 od 09.09.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretprljen strah isplati 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.09.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 85.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, deo tužbenog zahteva kojim je tražena isplata na ime naknade nematerijalne štete za pretprljeni strah preko dosuđenog iznosa do 99.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku od presuđenja do isplate, kao i zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka od presuđenja do izvršnosti je odbijen.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1991/2021 od 20.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca a žalba tuženog delimično usvojena pa je prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati 25.000,00 dinara umesto ranije dosuđenih 50.000,00 dinara i da mu naknadi troškove postupka od 65.300,00 dinara umesto 85.300,00 dinara, dok je preko preinačenog do ranije dosuđenog iznosa na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah za zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate odbijen. U preostalom delu žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom usvajajućem a nepreinačenom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 17.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka nije tražio.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužioca za obavezivanje tuženog kao osiguravača na naknadu nematerijalne štete prouzrokovane saobraćajnom nezgodom koju je skrivio osiguranik tuženog, a pobijanom presudom pravnosnažno je odlučeno delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, jer visinu pravične naknade nematerijalne štete sud odmerava prema činjenicama i okolnostima u svakom konkretnom slučaju.
Imajući u vidu navedeno, u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 09.12.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 99.000,00 dinara.
Pobijanom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je pobijana presuda delom preinačena, u kom slučaju bi revizija bila uvek dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali kako specijalno pravilo u sporovima male vrednosti iz člana 467. ZPP, kakav je spor i ove pravne stvari, isključuje primenu opštih pravila, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
