Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20356/2024
04.12.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlada Kezić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3152/23 od 24.01.2024. godine, u sednici održanoj 04.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3152/23 od 24.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3152/23 od 24.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11310/22 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade štete isplati 30.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2017. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 159.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3152/23 od 24.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizje na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O osnovanosti zahteva za naknadu štete, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. U pobijanoj drugostepenoj odluci izražen je pravni stav da nepostupanje organa tužene u skladu sa članom 207. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa izmenama i dopunama) nije povreda dužnosti u vršenju funkcije organa sama po sebi,te da odgovornost postoji samo kada je u pitanju namera ili nepažnja, da između vršenja dužnosti (odnosno propusta) suda i prouzrokovane štete tužiocu ne postoji uzročno-posledična veza, te da stoga nema nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene kao osnova odgovornosti tužene za štetu u smislu odredbe člana 172. ZOO, što je u skladu sa praksom Vrhovnog suda, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, na osnovu čega ovaj sud dalje nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Preuzmite dokument u PDF formatu