U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Safet Čolović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojice iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ervin Bačevac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3184/19 od 08.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3184/19 od 08.10.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

USVAJA SE revizija tuženih, pa se PREINAČUJU presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3184/19 od 08.10.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P 1020/17 od 27.05.2019. godine, tako što SE ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen između GG iz ..., kao primaoca izdržavanja i tuženih, kao davalaca izdržavanja, pred notarom Nedžadom Kapidžićem iz ... OPU-IP ../11 od 16.09.2011. godine, kojim je primalac izdržavanja GG ugovaraču BB ostavio vlasničke udele u Republici Srbiji, mesto ..., na nepokretnostima iz listova nepokretnosti br. .. KO ..., .. KO ... i .. KO ..., kao i da se utvrdi da ostavinsku masu ostavioca GG predstavljaju i nepokretnosti iz lista nepokretnosti br. .. KO ..., suvlasnički deo od 2/30 od kp. br. .. i .., ukupne površine 6.64.94 ha; iz lista nepokretnosti br. .. KO ..., suvlasnički deo od 2/30 od kp. br. .. i .., ukupne površine 1.25.45 ha i iz lista nepokretnosti br. .. KO ..., suvlasnički deo od 12/180 od kp. br. .., .., .., .., .. i .., ukupne površine 0.98.17 ha.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 46.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3184/19 od 08.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P 1020/17 od 27.05.2019. godine, kojom je, stavom prvim izreke usvojen tužbeni zahtev, utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između GG iz ..., kao primaoca izdržavanja i tuženih, kao davalaca izdržavanja, pred notarom Nedžadom Kapidžićem iz ...OPU-IP ../11 od 16.09.2011. godine, kojim je primalac izdržavanja GG ugovaraču BB ostavio vlasničke udele u Republici Srbiji, mesto ..., na nepokretnostima iz listova nepokretnosti br. .. KO ..., .. KO ... i .. KO ..., stavom drugim izreke utvrđeno je da ostavinsku masu ostavioca GG predstavljaju i nepokretnosti iz lista nepokretnosti br. .. KO ..., suvlasnički deo od 2/30 od kp. br. .. i .., ukupne površine 6.64.94 ha, iz lista nepokretnosti br. .. KO ..., suvlasnički deo od 2/30 od kp. br. .. i .., ukupne površine 1.25.45 ha i iz lista nepokretnosti br. .. KO ..., suvlasnički deo od 12/180 od kp. br. .., .., .., .., .. i .., ukupne površine 0.98.17 ha i stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 102.110,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o paričnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP) imajući u vidu revizijske navode da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o tužbenom zahtevu suprotno važećoj sudskoj praksi u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga je, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o doživotnom izdržavanju, zaključenim 16.09.2011. godine pred notarom Nedžadom Kapidžić iz ... sada pokojni GG iz .., u svojstvu primaoca izdržavanja, raspolagao je svojom nepokretnom imovinom u korist tuženih kao davalaca izdržavanja i to, između ostalog, imovinom na teritoriji Republike Srbije, Opštine ... u korist tuženog BB.

Tužilac tužbom tvrdi da je sporni ugovor fiktivan, jer primalac izdržavanja nije imao potrebu da ga tuženi materijalno pomažu, pa tuženi nisu prema njemu ispunjavali svoju ugovorom preuzete obaveze, koje pritom nisu u ugovoru jasno i precizno definisane. Pored toga, tužilac tvrdi da ugovor ne može proizvoditi pravno dejstvo iz razloga što imovina kojom je primalac izdržavanja ugovorom raspolagao nije jasno i precizno označena pa se ne zna kojim je parcelama raspolagao, u kojoj površini i u kojim listovima nepokretnosti su nepokretnosti upisane i u kojim suvlasničkim udelima. Takođe, tužilac je istakao da je ugovor sačinjen i overen pred nenadležnim organom, jer je sačinjen pred notarom u Sarajevu, gde se imovina kojom je ugovorom raspolagano u korist tuženog BB ne nalazi.

Odlučujući o postavljenom tužbenom zahtevu, nižestepeni sudovi su ocenili da je sporni ugovor dovoljno jasno definisan, da su u njemu jasno označene obaveze davalaca izdržavanja, kao i imovina kojom se raspolaže, označavanjem listova nepokretnosti u kojima se imovina nalazi, odnosno u kojima je upisana, bez obzira na to što nisu označene pojedinačne parcele, udeli u njima i njihova površina, pošto su ti podaci jasno vidljivi iz listova nepokretnosti koji su sastavni deo predmeta i koji su bili i osnov za sastavljanje spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, te da iz tog razloga sporni ugovor nije ništav. Ocenili su i da ugovor nije fiktivan, jer iz izvedenih dokaza, posebno iskaza saslušanih svedoka, proizlazi da je primaocu izdržavanja bila preko potrebna briga i nega i svakodnevno staranje o njemu, koju obavezu su tuženi prema njemu ispunjavali, a posebno tuženi BB.

Međutim, nižestepeni sudovi su primenom člana 21. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („ Službeni list FNRJ“, BR. 43/82...46/06) i člana 195. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS”, 46/95, 101/03) utvrdili da je sporni ugovor ništav i da imovina na koju se ugovor odnosi predstavlja zaostavštinu sada pok. primaoca izdržavanja GG. Prema datim razlozima, spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju, između ostalog, je raspolagano imovinom koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, zbog čega je ugovor, da bi proizvodio pravno dejstvo, morao biti overen od strane suda, kako je to propisano Zakonom o nasleđivanju, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Međunarodni ugovor je ratifikovan odnosno potvrđen ugovor od strane zakonodavnih tela država ugovornica i po svojoj pravnoj snazi je iznad zakona i podzakonskih akata država ugovornica. S toga se radi pravilne odluke o postavljenom tužbenom zahtevu punovažnost spornog ugovora morala ceniti primenom odredbi Zakona o ratifikaciji ugovora potpisanog 24.02.2005. godine između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni list SCG“, broj 6/2005) i Zakona o potvrđivanju ugovora sačinjenog 26.02.2010. godine između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“-međunarodni ugovori, broj 13/2010-35), važećih u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, a što su nižestepeni sudovi propustili da učine.

Članom 21. Zakona o ratifikaciji ugovora potpisanog 24.02.2005. godine između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni list SCG“, broj 6/2005) propisano je da javne isprave koje je sastavio ili izdao sud ili drugi nadležni organ jedne države ugovornice i koje su snabdevene potpisom i službenim pečatom nije potrebno dalje overavati radi upotrebe pred organima druge države ugovornice. Isto tako, nije potrebna ni dalja overa privatnih isprava ako je ove overio sud ili drugi nadležni organ. Članom 22. istog zakona je propisano da javne isprave izdate od nadležnih organa jedne države ugovornice imaju pred organima druge države ugovornice istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave. Članom 26. stav 1. istog zakona propisano je da će država ugovornica priznati i izvršiti na svojoj teritoriji, pod uslovima utvrđenim ovim ugovorom, sudske odluke donete na teritoriji države ugovornice i to: sudske odluke u građanskim stvarima, pod kojima se u smislu ovog ugovora podrazumevaju i privredne i porodične stvari i sudske odluke u krivičnim stvarima u delu kojim je odlučeno o imovinsko-pravnim zahtevima. Stavom 2. istog čalan propisano je da se sudskom odlukom u smislu stava 1. ovog člana smatra i poravnanje zaključeno pred sudom u građanskim stvarima.

Članom 5. Zakona o potvrđivanju ugovora sačinjenog 26.02.2010. godine između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“-međunarodni ugovori, broj 13/2010-35) izmenjen je član 26. stav 2. ugovora tako da se sudskom odlukom u smislu stava 1. ovog člana smatra i poravnanje zaključeno pred sudom, kao i odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je doneta izjednačena sa sudskom odlukom, odnosno sudskim poravnanjem, ako se njom reulišu odnosi u statusnim porodičnim i imovinsko- pravnim odnosima sa međunarodnim elementom.

Prema članu 4. Zakona o notarima („Službene novine FBIH“, broj 45/2002) notarske isprave su sve isprave notara koje on sačini i overi u okviru svoje nadležnosti, kao takve su javne isprave koje važe kod svih organa vlasti, pravnih lica i drugih institucija i imaju punu dokaznu snagu javne isprave o izjavama datim pred notarom i činjenicama o kojima se u njima svedoči.

Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen je i overen 16.09.2011. godine u Sarajevu, pred notarom Nedžadom Kapidžić iz ... . Njime je primalac izdržavanja GG raspolagao svojom nepokretnom imovinom, između ostalih i imovinom na teritoriji Republike Srbije, u korist tuženog BB iz ... .

Ugovor o doživotnom izdržavanju je jedan od nasledno-pravnih ugovora i njime se regulišu imovinsko-pravni odnosi između primaoca i davaoca izdržavanja, na taj način što se nakon smrti primaoca izdržavanja, davaocu izdržavanja prenose u svojinu pokretne i nepokretne stvari primaoca izdržavanja određene u ugovoru kao naknada za koristi koje je za života primalac izdržavanja primao od davaoca izdržavanja.

Prema članu 7. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Službeni list SFRJ“, br. 43/82, 72/82, „Službeni list SRJ“, br. 46/96, „Službeni glasnik RS“, br. 46/2006) smatra se da su pravni posao i pravna radnja u pogledu oblika punovažni ako su punovažni bilo po pravu mesta gde je pravni posao zaključen, odnosno pravna radnja preduzeta, bilo po pravu koje je merodavno za sadržinu pravnog posla, odnosno pravne radnje.

Iz navedenog proizlazi da se punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu forme fakultativno može ceniti i prema mestu gde je ugovor zaključen, u konkretnom slučaju prema pravu Bosne i Hercegovine, iako je njime između ostalog raspolagano nepokretnostima u Republici Srbiji.

Imajući u vidu navedeno, ugovor o doživotnom izdržavanju sastavljen i overen od strane notara u Sarajevu je javna isprava izdata od nadležnog organa Bosne i Hercegovine kao države ugovornice Republike Srbije po navedenom ratifikovanom međunarodnom ugovoru i kao takva ima pred organima Republike Srbije istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave. Kako je ugovor snabdeven potpisom i službenim pečatom notara to ga nije bilo potrebno dalje overavati radi upotrebe pred organima Republike Srbije kao druge države ugovornice, da bi se ugovor o doživotnom izdržavanju smatrao zaključenim u propisanoj formi, kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi.

Sledom navedenog tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i zahtev za utvrđenje da imovina koja je predmet ugovora ulazi u ostavinsku masu primaoca izdržavanja nije osnovan.

Kako je prilikom odlučivanja nižestepenih sudova pogrešno primenjeno materijalno pravo, Vrhovni kasacioni sud je preinačio obe nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev, te odlučio kao u stavu drugom izreke primenom člana 416. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu konačan uspeh stranaka u sporu, tužilac je u obavezi da tuženima, u okviru granica postavljenog zahteva, solidarno naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka odmerene prema vrsti konkretnog spora u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, i to za pristup i zastupanje tuženih od strane advokata na četiri održana ročišta u iznosu od po 7.500,00 dinara (30.000,00 dinara), za pristup punomoćnika advokata na jednom neodržanom ročištu u iznosu od 4.500,00 dinara i za sastav žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara, što sve ukupno čini iznos od 46.500,00 dinara, jer se radi o nužnim i neophodnim troškovima za vođenje parnice.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 165. stav 2. u vezi čl. 153, 154. i 163. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke presude.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić