.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20396/2024
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slađana Marjanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3092/24 od 20.06.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3092/24 od 20.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3092/24 od 20.06.2024. godine, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5029/22 od 11.03.2024. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da mu na ime naknade štete zbog neisplaćenih iznosa invalidnine, isplati pojedinačne mesečne iznose za period od juna 2016. godine do maja 2019. godine, sa kamatom za periode docnje, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke i obavezana tužena da tužioca na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 214.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju kao posebnu zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Tužena uz reviziju nije pružila dokaz o postojanju različitih sudskih odluka i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca za period potraživanja zaključno sa majom 2019. godine u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava (presuda Vrhovnog suda Rev 4577/23 od 29.06.2023. godine). Ovo naročito u vezi primene odredbe člana 172. st. 1 u vezi čl. 186. i 189. stav 1.,. Zakona o obligacionim odnosima (odgovornost tužene za nastalu štetu), u situaciji u kojoj nije utvrđeno postojanje okolnosti za prestanak tužiočevog prava na ličnu invalidninu na osnovu čl.74. i 75. Zakona o osnovnim pravima boraca, ratnih vojnih invalida i članova njihovih porodica, koji je bio u primeni do 01.01.2021. godine. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, u primeni navedenih pravnih instituta, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 18.07.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.298.330,19 dinara, a što je protvvrednost 11.027,20 evra na dan podnošenja tužbe.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi merodavni revizijski limit, to revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
