U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje maloletne A.R. iz M., koju zastupa zakonski zastupnik – majka S.R.1, a njen punomoćnik je T.T.D., advokat iz L., protiv tuženog S.R.2 iz M.Z., radi izmene odluke o visini doprinosa za zakonsko izdržavanje deteta, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude održanoj 07.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 373/15 od 03.09.2015. godine, tako što se kao neosnovana ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Loznici P2 397/14 od 26.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P2 397/14 od 26.03.2015. godine, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje plaća mesečni iznos od 8.000,00 dinara, počev od 31.12.2012. godine pa ubuduće dok traje zakonska obaveza izdržavanja ili dok se po odluci suda ne izmeni ili ne ukine, svakog petog u mesecu za tekući mesec, na ruke zakonskoj zastupnici maloletnog deteta, konstatovano je da se navedenom presudom menja presuda Osnovnog suda u Loznici P2 176/10 od 11.10.2011. godine u delu koji se odnosi na visinu izdržavanja (stav 1. izreke). Tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 21.000,00 dinara, dok je preko dosuđenog iznosa, zahtev za naknadu troškova spora odbijen (stav 2.izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 373/15 od 03.09.2015. godine, prvostepena presuda je preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev za izmenu presude Osnovnog suda u Loznici P2 176/10 od 11.10.2011. godine, u delu kojim je odlučeno o visini izdržavanja, tako što bi tuženi bio obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje plaća mesečni iznos od 8.000,00 dinara, počev od 31.12.2012. godine, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi. Rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi je preinačeno, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. Zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen.

Protiv prvnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, budući da u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do pogrešne primene, niti do propuštanja u primeni bilo koje od odredbi procesnog zakona, koje su bile ili mogle biti od značaja na donošenje zakonite ili pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Loznici P2 176/10 od 11.10.2011. godine, razveden je brak majke tužilje i tuženog, vršenje roditeljskog prava prema maloletnoj tužilji je povereno majci, određen je način održavanja ličnih odnosa između deteta i roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo (tuženog). Tuženi je obavezan dana ime svog doprinosa za izdržavanje deteta plaća mesečni iznos od 6.000,00 dinara. U vreme donošenja navedene odluke tužilja je imala tri godine i živela je sa majkom koja je u to vreme zasnovala drugu porodicu. Tuženi je živeo u M.Z., gde je radio i imao redovna mesečna primanja u iznosu od 600 KM. Živeo je sa svojom majkom u njihovoj kući u M.Z.. U međuvremenu prilike su se izmenile utoliko što su se troškovi života povećali, a povećale su se i potrebe kao i troškovi izdržavanja maloletnog deteta. Tužilja je rođena … godine i ide u predškolsku ustanovu koja se nalazi van mesta njenog stanovanja, pa za troškove javnog prevoza i užine treba izdvojiti ukupan mesečni iznos od 700,00 dinara. Sud je utvrdio mesečne potrebe deteta u mesečnom iznosu od 25.000,00 dinara. Zakonska zastupnica deteta povremeno obavlja poslove u drugim domaćinstvima i može da zaradi 300,00 dinara za jedan sat rada. Ona živi u zajednici sa suprugom koji poseduje kuću i imovinu, a u sezoni obavlja građevinske radove. Tuženi ima 58 godina i sada živi sa majkom u njihovoj porodičnoj kući u M.Z.. U međuvremenu, ostao je bez posla, ali ima pomoć od sestre koja živi i radi u inostranstvu i poseduje 7-8 hektara poljoprivrednog zemljišta koje ne izdaje u zakup, niti ga obrađuje.

U takvoj situaciji, nesumnjivo je da su se stekli uslovi za promenu visine izdržavanja u smislu člana 164. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu uzrast deteta, uobičajene troškove za zadovoljenje njenih svakodnevnih životnih potreba u pogledu ishrane, oblačenja, higijene i pohađanja predškolske ostanove, zatim mogućnosti majke s obzirom na prihode koje ostvaruje, kao i visinu minimalne sume izdržavanja sa jedne strane, a sa druge strane, i pored okolnosti što je nezaposlen, mogućnosti tuženog za sticanje zarade od svoje imovine; revizijski sud nalazi da tuženi treba i može da, na ime izdržavanje svog maloletnog deteta, plaća mesečni iznos od 8.000,00 dinara i da je taj iznos prvostepeni sud pravilno odredio, u skladu sa članom 160. i članom 162. stav 3. Porodičnog zakona. Dosuđenim iznosom, uz doprinos majke koja svakodnevno brine i stara se o detetu, potrebe deteta će biti zadovoljene na odgovarajući način.

Na osnovu člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.