Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1285/24 od 10.07.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju kojom pobija drugostepenu presudu u celosti, iz svih razloga propisanih članom 407. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud, zaključuje da revizija nije dozvoljena u delu u kom revident pobija odluku drugostepenog suda u delu u kom je odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu 3. izreke, odnosno u delu u kom je odbijen tužbeni zahtev na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Odredbom člana 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koja pripada odredbama o pravu na pravično zadovoljenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da, nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a u stavu 3. da revizija nije dozvoljena.

U usvajajućem delu za tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku (stav 2. izreke prvostepene presude) kao i u delu odluke o troškovima postupka kojom je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka (stav 4. izreke prvostepene presude), tužilac nema pravni interes za podnošenje revizije.

Zbog navedenog, Vrhovni sud je odbacio reviziju u odnosnom delu kao nedozvoljenu, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po reviziji u delu u kome je dozvoljena, po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/23, u daljem tekstu ZPP) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana u delu u kom je odlukom drugostepenog suda odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu 1. izreke.

U donošenju pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti revident ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda.

Predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne štete koju tužilac opredeljuje u visini ½ vrednosti nepokretnosti - kp. broj ... KO Kragujevac 3 i porodične stambene zgrade postojeće na kp broj ... KO Kragujevac 3, na kojim nepokretnostima je tužilac upisan kao vlasnik, odnosno držalac sa udelom od ½, i u visini troškova koje je do sada imao povodom postupka P 2260/10 pred Osnovnim sudom u Kragujevcu radi utvrđenja prava svojine na istim nepokretnostima. Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Ržg 59/22 od 27.06.2022. godine utvrđeno je da je tužiocu u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P 2260/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Tužilac tužbu zasniva na tvrdnji da je štetu čija je naknada predmet tužbenog zahteva trpeo usled povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom postupku i gubitka spisa predmeta.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, tužilac AA je dana 16.12.2008. godine Osnovnom sudu u Kragujevcu podneo tužbu protiv tuženih BB i VV, obe iz ... , radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti kp. broj ... KO Kragujevac 3 i porodične stambene zgrade broj zgrade 1, postojeće na kp. broj ... KO Kragujevac 3, na kojim nepokretnostima je tužilac prema prepisu lista nepokretnosti ... RGZ SKH Kragujevac, upisan kao vlasnik, odnosno sa udelom od ½. Postupak se vodi pod poslovnim brojem P 2260/10, a prekinut je usled smrti tužene BB , što je utvrđeno rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P 2260/10 od 22.05.2012. godine. U postupanju po predlozima tužioca od 23.01.2020. godine, nakon prekida, utvrđeno je da su spisi predmeta izgubljeni. Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P 2260/10 od 04.08.2022. godine pokrenut je postupak obnovljanja spisa predmeta P 2260/10 i pozvane su stranke da u roku od 8 dana od dana prijema rešenja podnesu tom sudu sve prepise podneska, zapisnika, odluka i drugih pismena kojim raspolažu. Podneskom od 25.08.2020. godine, punomoćnik tužioca je obavestio sud da ne poseduje nijedan dokument iz predmetne parnice, a ni tužena VV nije dostavila nijedan dokument koji se odnosi na predmetnu parnicu. Osnovni sud u Kragujevcu doneo je rešenje P 2260/10 od 22.09.2022. godine kojim je odbio predlog tužioca za nastavak postupka u predmetu P 2260/10. Protiv tog rešenja tužilac nije izjavio žalbu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi saglasni su u zaključku da tužena nije u obavezi da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju tužilac tvrdi da trpi povodom navedenog sudskog postupka zato što smatra da bi, da spisi predmeta nisu izgubljeni, uspeo u tom parničnom postupku tako što bi mu bilo utvrđeno pravo svojine na drugoj polovini nepokretnosti na kp .. KO Kragujevac, čime bi on stekao isključiva prava na navedenim nepokretnostima, pa odbijaju tužbeni zahtev tužioca da se tužena obaveže na naknadu materijalne štete u iznosu od 40.000.000,0 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate.

Prema zaključku Vrhovnog suda, revizija tužioca u delu u kom pobija odluku o odbijanju tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete, nije osnovana.

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u članu 31. predviđena je tužba za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, koju stranka može da podnese protiv Republike Srbije, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Pored odredaba zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, sud primenjuje i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku. Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prav na suđenje u razumnom roku je objektivna.

Prema članu 155. Zakona o obligacionim odnosima materijalna šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Uzročna veza predstavlja takav odnos između štetne radnje i štete kod koga se štetna radnja javlja kao uzrok, a šteta kao posledica te radnje.

U konkretnom slučaju, tužilac nije dokazao da je izvesno da bi u sporu koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu pod P 2260/10 uspeo sa svojim stvarnopravnim zahtevom, a da je ostvarenje njegovog uspeha u tom sporu sprečeno upravo povredom prava tužioca na suđenje u razumnom roku, koja povreda je u tom postupku utvrđena rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Ržg-59/2022 od 27.06.2022. godine. Time je izostala dokazanost uzročno posledične veze između trajanja sudskog postupka duže od razumnog, i tužiočevog neostvarivanja prava na nepokretnostima u ½ idealnog dela. Činjenica da je tužiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku tužiocu daje pravo da u sudskom postupku ostvari naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, ali utvrđenom povredom prava na razumno trajanje sudskog postupka, nije dokazano postojanje uzročno posledične veze sa štetom koju stranka u postupku smatra da trpi.

Sam gubitak sudskih spisa jeste radnja suda za koju objektivno odgovara tužena po odredbama člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koja je podobna da načini štetu strankama u postupku, ako su izgubljeni dokazi na osnovu kojih bi mogle dokazati sporno pravo. Međutim, u ovom postupku, tužilac nije dokazao da je izvesno da bi uspeo u sporu i da je ostvarenje njegovog uspeha sprečeno upravo gubitkom spisa predmeta.

Tužilac u reviziji upravo pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja o navedenom, što nije dozvoljen revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Tužilac pobija i pravilnost zaključka nižestepenih sudova o izostanku uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i štete koju trpi, ali u reviziji ne ukazuje na određene utvrđene činjenice prema kojima bi u drugačijem toku parničnog postupka izvesno ostvario pravo na spornu polovinu nepokretnosti.

Stoga, kako nema dokaza da bi tužilac u parnici u kojoj su izgubljeni spisi predmeta i uspeo sa zahtevom, niti je dokazao postojanje uzročno-posledične veza između postupanja tužene (gubljenja spisa predmeta, odnosno trajanja postupka i neostvarivanja tužiočevog prava po tužbenom zahtevu), nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete.

Sa iznetog nisu osnovani razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, niti ima razloga sa kojih pobijana presuda ne bi bila pravilna, na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, pa je na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković