.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2049/2021
22.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Negovan Živković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz sela ... kod ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stanimir Đurić, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1176/19 od 16.04.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1176/19 od 22.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1176/19 od 16.04.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1176/19 od 22.03.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1176/19 od 16.04.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1176/19 od 22.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1176/19 od 16.04.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 1176/19 od 22.03.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P 590/17 od 11.12.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 590/17 od 07.03.2019. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da između tužioca i tuženog BB postoji pravno valjani kupoprodajni odnos i to tuženog kao prodavaca, a tužioca kao kupca drvne mase na kp.br. ... KO ..., na površini od 11 ha, 7 a, 63m2, a sve po ugovoru po kupoprodaji Ov.br. .../... od 01.10.2002. godine, te je utvrđeno da je tužilac stekao pravo svojine na drvnoj masi na navedenoj parceli, obavezan je tuženi BB da tužiocu dostavi doznake za seču šume, što ukoliko ne učini ova presuda će služiti kao pravni osnov za vlasništvo na drvnoj masi i neposredno pribavljanje doznaka za seču šume od strane tužioca, te je tuženi obavezan da trpi i dozvoli seču šume na pomenutoj parceli, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 338.101,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i da tužiocu nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 129.947,00 dinara, dok je odbijen, kao neosnovan, zahtev za veće potraživanje zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade štete za period od 19.10.2015. godine do 11.12.2018. godine.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu tuženi su, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20), blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev. Utvrđeno je da su tužilac i tuženi BB 01.10.2002. godine zaključili ugovor o kupoprodaji, kojim je tužilac kupio i stupio u posed drvne mase na kp.br. ... KO ... isplativši kupoprodajnu cenu, a da se prodavac tuženi BB obavezao da će nadležnim organima uredno podnositi doznake za seču šume, što je tuženi BB činio do 2008. godine, kada je prestao to da čini. Tuženi VV je u dva navrata tokom 2014. godine izvršio seču šume na predmetnoj parceli i otpremio posečena drva sa parcele. Tuženi BB nije ispunio svoju obavezu dostavljanja doznaka i nije omogućio tužiocu da za dati novac izvrši ekspoataciju šume na način i u rokovima kako je to dogovoreno, zbog čega je prema stanovištu nižestepenih sudova primenom člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima tužilac ovlašćen da zahteva ispunjenje obaveze i naknadu štete.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, a sudovi su o pravu tužioca odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, te u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u sudskim odlukama u predmetima sa istom činjenično-pravnom situacijom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i naknade štete podneta je 14.08.2014. godine, a preinačena 29.11.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 338.101,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe iznosi 2.857,27 evra (1 evro=118,3300 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženih nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
