Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 405/23 od 22.02.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 405/23 od 10.05.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta su rešenja sadržana u stavovima prvom i drugom izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom i petom izreke, tako što je: 1) usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno prema tuženima da je tužilac po osnovu održaja vlasnik sa celinom kat. parcele ... ..., njiva četvrte klase, površine 10767 m2, upisane u Listu nepokretnosti ... KO ..., kod Službe za katastar nepokretnosti ... u merama i granicama bliže opisanim u tom stavu izreke, u svemu prema skici nalaza veštaka geodetske struke Dragana Blagojevića, inženjera geodezije, od 06.10.2021. godine, što su tuženi dužni da priznaju; 2) obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 251.700,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizija se u smislu člana 407. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetna kat. parcela ... „...“ (njiva četvrte klase, površine 5949 m2 i njiva pete klase površine 4818 m2), poljoprivredno zemljište, upisana je u Listu nepokretnosti ... KO ... na tužene: Republika Srbija, državna svojina 1/1 i Društveno preduzeće „Voćeprodukt“ Požarevac - u stečaju kao korisnika. Iza Preduzeća „Voćeprodukt“ Požarevac, koje je otišlo u stečaj, preostala je stečajna masa (na koju se tužba i odnosi). Ova parcela je vraćena BB u postupku restitucije oduzete imovine na osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa ISu. 02-46-93/91 o vraćanju donetog po Zakonu o načinu i uslovima prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (što nije bilo sporno među strankama), koje rešenje nije sprovedeno u javnoj evidenciji SKN - KO ... . Tužilac je predmetnu parcelu, u površini od 10767 m2, kupio od BB na osnovu ugovora (označen kao ugovor o poklonu) zaključenog 01.06.1998. godine (overenog kod Opštinskog suda u Požarevcu istog dana, pod Ov .../...). Iz stranačkog iskaza tužioca, kojem je prvostepeni sud poklonio veru, utvrđeno je da je u državini predmetne parcele od 01.06.1998. godine, kada je zaključen i overen ugovor sa BB, koju je od ranije obrađivao njen rođak. Tužilac nije izvršio prenos prava svojine po napred navedenom ugovoru. Veštačenjem preko veštaka geodetske struke (sa skicom veštačenja), na osnovu izvršenog uviđaja na licu mesta i pribavljanja podataka od SKN KO ..., utvrđeno je da ranija kat. parcela .../... odgovara sadašnjoj kat. parceli ... KO ... i mere i granice koej tužilac drži.

Prvostepeni sud nije dozvolio proširenje tužbe na tuženu Stečajnu masu DP „Voćeprodukt“ Požarevac - u stečaju (stav prvi izreke), s pozivom na član 205. stav 2. ZPP, jer se odmah po prijemu tužbe ovaj tuženi protivio takvom proširenju pri kojem stavu je ostao do kraja postupka, a o čemu do sada nije pravnosnažno odlučeno. Stavom drugim izreke, odbio je kao neosnovan prigovor nepostojanja stvarne nenadležnosti tog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, nalazeći da sud jeste stvarno nadležan da postupa po ovoj pravnoj stvari, s pozivom na članove 22. stav 2. i 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova. Kod iznetog, stavom trećim izreke, odbio je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca zbog nepotpune pasivne legitimacije na strani tuženih, jer tužbom kao tuženi nije obuhvaćena Stečajna masa DP „Voćeprodukt“ Požarevac-u stečaju, koja je upisana kao korisnik parcele, a koja je sa tuženom Republikom Srbijom kao vlasnikom jedinstveni i nužni suparničar.

Drugostepenom odlukom, stavom prvim izreke, ukinuta su rešenja sadržana u stavovima prvom i drugom izreke prvostepene presude, na osnovu člana 391. stav 2. u vezi sa članom 402 ZPP. Ovo stoga što je o proširenju tužbe (na drugotuženog) pravnosnažno odlučeno tokom postupka rešenjem prvostepenog suda P 1404/19 od 18.02.2020. godine kojim je dozvoljeno preinačenje tužbe u odnosu na tuženu Stečajnu masu DP „Voćeprodukt“ Požarevac - u stečaju (učinjeno na ročištu od 22.01.2019. godine). Odlukom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 723/22 od 10.05.2022. godine ukinuta je samo prvostepena presuda (kojom je prethodni put odbijen tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari), ali ne i rešenje P 1404/19 od 18.02.2020. godine, u prilog čemu govori i da je ovaj tuženi označen u uvodu i izreci ožalbene presude. Pored toga, i o stvarnoj nadležnosti (prvostepenog suda) za postupanje u ovoj pravnoj stvari je pravnosnažno odlučeno tokom postupka donošenjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda R1 127/19 od 27.03.2019. godine kojim je odlučeno da je za postupanje u ovoj parnici stvarno nadležan Osnovni sud u Požarevcu. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom i petom izreke i usvojen u celosti postavljeni tužbeni zahtev, s pozivom na članove 28. stav 4., 30. stav 1. i 72. stavovi 2. i 3. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, jer je tužilac dokazao da je predmetnu parcelu kupio od lica kojem je ona vraćena u svojinu u postupku vraćanja oduzetog zemljišta po Zakonu o načinu i uslovima prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“ br. 18/91 ... 42/98) i da je u savesnoj i mirnoj državini predmetne parcele duže od 20 godina.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom roka od 20 godina. Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnim za održaj (član 30. stav 1. istog zakona). Prema članu 72. stavovi 2. i 3. istog zakona, državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, a savesnost državine se pretpostavlja.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa („Službeni list SRJ“ br. 29/96) brisana je odredba člana 29. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ br. 6/80 i 36/90) kojom je bilo propisano da se na stvari u društvenoj svojini pravo svojine ne može steći održajem. Dakle, od stupanja na snagu navedenih izmena zakona (04.07.1996. godine) na zemljištu u društvenoj svojini, a kasnije u državnoj svojini se može steći pravo svojine održajem, od kada teku rokovi propisani članom 28. navedenog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je predmetnu parcelu, u površini od 10767 m2, kupio od BB na osnovu ugovora zaključenog 01.06.1998. godine (overen kod Opštinskog suda u Požarevcu dana 01.06.1998. godine, pod Ov .../...), kao lica kojem je parcela vraćena u svojinu u postupku restitucije oduzete imovine pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa ISu. 02-46-93/91 o vraćanju donetog po Zakonu o načinu i uslovima prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“ br. 18/91 ... 42/98). Činjenica da ovo rešenje nije sprovedeno u javnoj evidenciji SKN - KO ... i da se parcela formalno pravno i dalje u Katastru vodi na ovde tužene nije od uticaja na pravo koje je od trenutka donošenja ovog rešenja BB kao pravni prethodnik tužioca, imala na parceli. Osim toga, prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vreme kada je tužilac parcelu kupio od BB ista je u bila u njenoj državini (tako što je parcelu obrađivao njen rođak), a tužilac je odmah po kupovini parcele stupio u državinu iste.

Kod iznetog, i po stavu Vrhovnog suda, tužilac je bio u savesnoj i mirnoj državini predmetne parcele počev od 01.06.1998. godine, kada je stupio u državinu iste. Savesnost državine tužioca nije osporena izvedenim dokazima od strane tuženih. Činjenica da je ugovor koji je tužilac zaključio sa BB naslovljen kao ugovor o poklonu, nije od uticija, jer se radi o prividnom ugovoru koji prikriva ugovor o kupoprodaji, koji je overen u sudu i proizvodi pravno dejstvo, a ispunjen je u celosti (tužilac je isplatio kupoprodajnu cenu), što je drugostepeni sud imao u vidu prilikom donošenja odluke. Iz navedenog proizilazi da je tužilac parcelu držao u uverenju da je vlasnik, jer je isplatio kupoprodajnu cenu, ušao u posed predmetne parcele i bio je neometan od strane tuženih u državini iste. Stoga su, pri pravilnom stavu drugostepenog suda o postojanju potpune pasivne legitimacije na strani tuženih, ispunjeni uslovi za pružanje pravne zaštite zahtevu tužioca primenom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinko pravnih odnosa.

Suprotno navodima revizije, kojima se ukazuje da nije raspravljeno kada je tužilac stupio u državinu predmetne parcele (da li od dana zaključenja ugovora 01.06.1998. godine ili od dana navedenog u ugovoru 01.08.1998. godine, odnosno 2 meseca nakon ubiranja letine), tokom provedenog postupka pred prvostepenim sudom utvrđeno je da je tužilac stupio u državinu predmetnu parcele odmah po zaključenju ugovora, tako da je do podnošenja tužbe (28.06.2018. godine) nesumnjivo bio u mirnoj državini iste duže od 20. godina (članovi 28. stav 4. i 30. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa), a na kojem činjeničnom stanju je zasnovana drugostepena odluka.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković