Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Oros Lajoš iz ..., protiv tuženih BB i VV obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Otilija Bebe iz ..., radi utvrđenja punovažnosti usmenog zaveštanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 740/24 od 10.07.2024. godine, u sednici održanoj 15.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 740/24 od 10.07.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 740/24 od 10.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Senti P 75/2023 od 06.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je punovažno usmeno zaveštanje ostavioca pok. GG sačinjeno 07.12.2021. godine pred svedocima DD iz ..., ĐĐ iz ... i EE iz ... i izjavama zaveštajnih naslednika uzetih na zapisnik kod javnog beležnika Karoline Buš 14.04.2022. godine poslovni broj UPP 101/2022 koje usmeno zaveštanje je proglašeno pred javnim beležnikom Karolinom Buš 10.08.2022. godine pod brojem UPP 103/2022, a kojim je za zaveštajnog naslednika sve imovine pok. GG određen tužilac što bi tužene kao zakonski naslednici bile dužne da trpe i priznaju da se nakon pravnosnažnosti presude nastavi prekinuti ostavinski postupak i da se zaostavština pokojnog ostavitelja raspravi u skladu sa punovažnim usmenim zaveštanjem od 07.12.2021. godine na način i uslovima određenim zakonom, te da se utvrdi da su tužene u potpunosti isključene iz nasledstva i da se obavežu da tužiocu naknade troškove ovog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od padanja u docnju do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima plati troškove parničnog postupka u iznosu od 113.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 740/24 od 10.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca čiji je osnov utvrđenje punovažnosti usmenog zaveštanja, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Revident nije uz reviziju priložio drugačije odluke sudova koje bi bile predmet ocene ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji. Bez uticaja na drugačije odlučivanje su navodi revidenta kojima osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova budući da na ovaj način revident osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, a što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja punovažanosti usmenog zaveštanja tužilac je podneo 13.03.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara i ta vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković