Nižestepeni sudovi su podnetu tužbu odbacili primenom člana 279. stav 3. Porodičnog zakona, sa obrazloženjem da je nastupila prekluzija i da tužilja nije dokazala postojanje opravdanih razloga zbog kojih tužbu za izdržavanje nije podnela do zaključenja glavne rasprave u postupku za razvod braka. Po nalaženju sudova, tužilja je izbegavala prijem pismena u postupku za razvod braka, tako što nije preuzimala pošiljke o čijem postojanju je bila obaveštavana ostavljanjem izveštaja, zbog čega se njeno pasivno ponašanje u tom postupku i nezainteresovanost za procesne radnje koje su tokom brakorazvodnog spora preduzimane ne može smatrati opravdanim razlogom za nepodnošenje tužbe za izdržavanje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 279. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da se tužba za izdržavanje supružnika može podneti najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu. Prema stavu 3. iste odredbe, izuzetno, bivši supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo tužbu za izdržavanje u bračnom sporu može je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.

U konkretnom slučaju, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, nije nastupila prekluzija jer do podnošenja tužbe za izdržavanje nije protekao rok od godinu dana predviđen članom 279. stav 3. Porodičnog zakona. Navedeni rok računa se od dana prestanka braka, a to znači od dana pravnosnažnosti presude o razvodu braka. Presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1176/14 od 19.09.2014. godine kojom je razveden brak stranaka oglašena je pravnosnažnom 20.05.2015. godine, a tužilja je tužbu za izdržavanje podnela 30.06.2015. godine. U tom kontekstu, za ocenu održanja prekluzivnog roka bez značaja je vreme poslednjeg učinjenog faktičkog izdržavanja.

Nisu prihvatljivi razlozi nižestepenih sudova o nepostojanju opravdanih razloga zbog kojih tužilja nije podnela tužbu za supružničko izdržavanje do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu.

Prema stanju u spisima Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1176/14 (postupak za razvod braka stranaka), tužilji nije dostavljena tužba za razvod braka. Tužba za razvod braka dostavljana je uz pozive za ročišta zakazana za 04.03. i 04.04.2013. godine, ali nije uručena ovde tužilji na način propisan članom 141. ZPP - lično, odnosno ostavljanjem obaveštenja da tužbu može preuzeti u sudu i isticanjem na oglasnu tablu suda u trajanju od 30. dana. Dostava poziva za ročišta u brakorazvodnom sporu vršena je suprotno članu 140. ZPP, kojim je predviđeno da se pismeno u slučaju da primalac nije zatečen, predaje nekom od odraslih članova njegovog domaćinstva (osim suprotnoj stranci), odnosno pribijanjem pismena na vrata stana u slučaju da dostavljanje nije moglo da se izvrši ni lično stranci niti odraslom članu njenog porodičnog domaćinstva.

U takvoj situaciji, kada tužilja nema saznanje da je pokrenut postupak za razvod braka (tužba joj nije lično dostavljena; nije joj ostavljen izveštaj da tužbu može preuzeti u sudu; tužba nije istaknuta na oglasnu tablu suda), a dostava poziva za ročište nije izvršena u skladu sa zakonom, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da se tužilja pasivno ponašala u brakorazvodnom sporu i da zato ne postoje opravdani razlozi zbog kojih nije podnela tužbu za izdržavanje do zaključenja glavne rasprave u tom sporu.

Iz navedenih razloga, rešenja nižestepenih sudova su morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, pravilnom primenom člana 279. stav 3. i 4. Porodičnog zakona u vezi sa članovima 151. i 163. stav 2. istog zakona, odlučiti o tužbenom zahtevu.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić