U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragomir Nastić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marko Petrović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4719/16 od 09.03.2017. godine, u sednici održanoj 21.12.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4719/16 od 09.03.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 44110/2013 od 10.02.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti porodične stambene zgrade u ul. ... br. ... u ..., ukupne površine 200m2, po strukturi P+1, na kat. parc. br. ... KO ..., zaključen između tužioca, kao prodavca i tuženog, kao kupca, dana 31.01.2006. godine i overen od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu 14.02.2006. godine Ov. br. ... . Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 94.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4719/16 od 09.03.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova drugostepenog postupka plati iznos od 48.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukzuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, s obzirom da drugostepeni sud nije nepravilno primenio neku odredbu ovog zakona, a što bi moglo da utiče na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi u svojstvu zakupodavca i tužilac, u svojstvu zakupca, zaključili su ugovor o zakupu stana u ... ulici, čiji je vlasnik tuženi, a koji je tužilac koristio kao kancelarijski prostor za mesečnu zakupninu u iznosu od 1.500 evra, pored koje je bio u obavezi da plaća i sve režijske troškove u vezi sa zakupljenom nepokretnošću. Međutim, tužilac nije izmirivao svoje obaveze iz navedenog ugovora o zakupu, pa je njegov dug u trenutku zaključenja spornog ugovora o kupoprodaji iznosio je 46.300 evra. Potom su tužilac, kao prodavac i tuženi kao kupac, zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji su overili kod Drugog opštinskog suda u Beogradu dana 14.02.2006. godine Ov. br. ..., čiji je predmet prodaja nepokretnosti tužioca i to porodične stambene zgrade u ul. ... br. ... u ... površine 200m2, po strukturi P+1, sagrađenoj na kat. parc. br. ... KO ..., za kupoprodajnu cenu u iznosu 46.300 evra. Ugovorom je konstatovano da je kupac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i da je saglasan da prodavac ostane u posedu predmetne nepokretnosti sve do izričitog zahteva kupca, koji je dužan da obavesti prodavca o zahtevu za njegovo iseljenje i predaju navedene nepokretnosti pisanim putem najmanje 30 dana pre najavljenog iseljenja. Tuženi je protiv tužioca pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodio parnični postupak u predmetu P 17303/11 koji je okončan presudom na osnovu priznanja od 27.12.2011. godine, a kojom je ovde tužilac obavezan da tuženom preda na slobodno korišćenje i raspolaganje nepokretnost koja je bila predmet kupoprodaje iz spornog ugovora. Navedena presuda na osnovu priznanja postala je pravnosnažna 20.01.2012. godine. Tužilac je u izvršnom postupku pokrenutom na osnovu presude na osnovu priznanja iseljen iz nepokretnosti koja je bila predmet prodaje iz spornog ugovora tokom aprila meseca 2013. godine, ali se već u julu mesecu iste godine ponovo uselio u predmetnu nepokretnost, koju i danas koristi. Dogovor između parničnih stranaka je bio da tužilac za godinu dana od tuženog otkupi kuću po istoj ceni. Ugovorena kupoprodajna cena iz spornog ugovora prodavcu - tužiocu kao takva i u tom smislu nikada nije isplaćena.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da pravi motiv zaključenja spornog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti nije bio kupoprodaja nepokretnosti tužioca, već obezbeđenje izvršenja obaveza tužioca iz ugovora o zakupu zaključenog sa tuženim, kao zakupodavcem i duga nastalog tužiočevim dugogodišnjim neispunjavanjem obaveze iz tog ugovora. Dakle, cilj predmetnog ugovora nije bio promet nepokretnosti tužioca, već obezbeđenje njegovog duga prema tuženom, s obzirom da predmet prodaje tuženom kao kupcu tužilac kao prodavac nikad nije predao, niti je tuženi kao kupac tužiocu kao prodavcu isplatio kupoprodajnu cenu kao takvu. Da je predmetni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti bio zaključen u cilju obezbeđenja potraživanja tuženog ukazuje i činjenica da ugovorena kupoprodajna cena u iznosu od 46.300 evra u stvari predstavlja iznos duga koji je u trenutku zaključenja predmetnog ugovora o kupoprodaji tužilac imao prema tuženom po osnovu zakupa.

Pravilno su sudovi primenili materijalno pravo i to odredbu člana 66. ZOO kada su zaključili da sporni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti predstavlja prividan pravni posao, te da kao takav ne proizvodi pravno dejstvo i da ne može biti osnov za sticanje prava svojine, s obzirom da je zaključen isključivo radi obezbeđenja potraživanja tuženog prema tužiocu nastalog tužiočevim dugogodišnjim neispunjavanjem obaveze iz ugovora o zakupu nepokretnosti zaključenog sa tuženim kao zakupodavcem, a ne radi ostvarenja cilja kupoprodajnog ugovora - prenosa prava svojine na nepokretnosti uz isplatu kupoprodajne cene. S obzirom da je sporni ugovor o kupoprodaji zaključen radi obezbeđenja izvršenja obaveze tužioca iz ugovora o zakupu zaključenog sa tuženim kao zakupodavcem, to je u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 52. ZOO osnov kupoprodajnog ugovora nedopušten, pa je sporni kupoprodajni ugovor ništav i bez pravnog dejstva.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić