Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, svih iz sela ..., Opština ..., ZZ iz ..., II i JJ iz ... i KK iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ranka Pantović, advokat iz ..., protiv tuženih LL ... i Republike Srbije, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade za izuzeto zemljište, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1581/18 od 20.02.2019. godine, u sednici veća održanoj 26.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Republike Srbije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1581/18 od 20.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P 337/17 od 16.01.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca AA, BB, VV, ZZ, II i JJ pa je obavezana tužena Republika Srbija da im na ime naknade za izuzeto zemljište, bliže opisano u ovom stavu izreke, isplati svakom po 1.122.716,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.01.2018. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca GG, DD, ĐĐ i EE pa je obavezana tužena Republika Srbija da im na ime naknade za izuzeto zemljište, bliže opisano u ovom stavu izreke, isplati po 520.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.01.2018. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca ŽŽ i KK pa je obavezana tužena Republika Srbija da im na ime naknade za izuzeto zemljište, bliže opisano u ovom stavu izreke, isplati po 1.041.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.01.2018. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se tuženi LL obaveže da im na ime naknade za izuzeto zemljište isplati novčane iznose bliže navedene u stavovima prvom i drugom izreke presude. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena Republika Srbija da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 2.026.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.01.2018. godine kao dana presuđenja pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1581/18 od 20.02.2019. godine. stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene Republike Srbije i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom, trećem i u delu stava petog izreke kojim je tužena Republika Srbija obavezana da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 2.026.400,00 dinara. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude u pogledu kamate tako što je obavezana tužena Republika Srbija da tužiocima na iznos od 2.026.400,00 dinara, dosuđen na ime troškova paričnog postupka, isplati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Republika Srbija je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 403. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013- OUS, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da je revizija tužene Republike Srbije nedozvoljena.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1 i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.

Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.07.2008. godine, a u njoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 510.000,00 dinara. Podneskom od 07.12.2017. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 16.01.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 20.02.2019. godine. u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 20.000,00 dinara. Na dan preinačenja tužbe 1 evro, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio 119,5360 dinara.

Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno. Tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela za tužioce AA, BB, VV, ZZ, II i JJ iznosi po 1.122.716,00 dinara (dinarska protivvrednost 9.392,28 evra), za tužioce GG, DD, ĐĐ i EE iznosi po 520.800,00 dinara (dinarska protivvrednost 4.356.85 evra), a za tužioce ŽŽ i KK iznosi po 1.041.600,00 dinara (dinarska protivvrednost 8.713,69 evra).

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene Republike Srbije nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić