Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1717/19 od 15.04.2019. godine ukinuta je prvostepena presuda i rešenje od 28.12.2018. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu predaju u državinu zauzeti deo katastarske parcele .. mzv. „...“, njiva 3. klase, upisanoj u LN br. .. KO ... i to tužilac VV u površini od 109 m2, tuženi GG i ĐĐ u površini od 43 m2 i tuženi DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže određenim u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužioca VV i DD i utvrđeno da su oni vlasnici po osnovu održaja dela katastarske parcele .. njiva 3. klase upisana u LN br. .. KO ... i to protivtužilac VV u površini od 109 m2, a protivtužilac DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu petom i sedmom izreke. Odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužioca GG da se utvrdi da je vlasnik po osnovu održaja dela katastarske parcele .. njiva 3. klase upisane u LN br. .. KO ... u površini od 43 m2 u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu šestom izreke. Stavom osmim izreke odlučeno je da po tužbi tužioca i po protivtužbi tuženog GG svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom devetim izreke obavezan je tužilac da tuženom ĐĐ na ime parničnih troškova isplati iznos od 104.400,00 dinara, kao i da tuženima – protivtužiocima DD i VV iznos od 168.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od dana izvršnosti presude.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2843/19 od 27.05.2021. godine ukinuta je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1717/19 od 15.04.2019. godine u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, sedmom, osmom i devetom izreke i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2202/21 od 22.07.2021. godine ukinuta je prvostepena presuda i rešenje od 28.12.2018. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu predaju u državinu zauzeti deo katastarske parcele .. mzv. „...“, njiva 3. klase, upisanoj u LN br. .. KO ... i to tužilac VV u površini od 109 m2, tuženi GG i ĐĐ u površini od 43 m2 i tuženi DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže određenim u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužioca VV i DD i utvrđeno da su oni vlasnici po osnovu održaja dela katastarske parcele .. njiva 3. klase upisana u LN br. .. KO ... i to protivtužilac VV u površini od 109 m2, a protivtužilac DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu petom i sedmom izreke. Odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužioca GG da se utvrdi da je vlasnik po osnovu održaja dela katastarske parcele .. njiva 3. klase upisane u LN br. .. KO ... u površini od 43 m2 u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu šestom izreke. Stavom osmim izreke odlučeno je da po tužbi tužioca i protivtužbi tuženog GG svaka stranka snosi svoje troškove postupka te je obavezan tužilac da tuženom ĐĐ na ime parničnih troškova isplati iznos od 104.400,00 dinara, kao i da tuženima – protivtužiocima DD i VV iznos od 168.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od dana izvršnosti presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, sedmom, osmom i devetom izreke.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 8886/21 od 29.03.2023. godine ukinuta je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2202/21 od 27.07.2021. godine u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, sedmom, osmom i devetom izreke i u navedenom delu predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2340/23 od 10.10.2023. godine ukinuta je prvostepena presuda i rešenje od 28.12.2018. godine i odbijen tužbeni zahtev tužilje koja je pravni sledbenik pok. BB, kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj predaju u državinu zauzeti deo katastarske parcele .. mzv. „...“, njiva 3. klase, upisanoj u LN br. .. KO ... i to tužilac VV u površini od 109 m2, tuženi GG i ĐĐ u površini od 43 m2 i tuženi DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže određenim u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužioca VV i DD i utvrđeno da su oni vlasnici po osnovu održaja dela katastarske parcele .. njiva 3. klase upisana u LN br. .. KO ... i to protivtužilac VV u površini od 109 m2, a protivtužilac DD u površini od 18 m2, u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu petom i sedmom izreke. Odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužioca GG da se utvrdi da je vlasnik po osnovu održaja dela katastarske parcele .. njiva 3. klase upisane u LN br. .. KO ... u površini od 43 m2 u merama i granicama bliže opredeljenim u stavu šestom izreke. Stavom osmim izreke odlučeno je da po tužbi tužilje i protivtužbi tuženog GG, svaka stranka snosi svoje troškove postupka te je obavezana tužilja da tuženom ĐĐ na ime parničnih troškova isplati iznos od 104.400,00 dinara, kao i da tuženima – protivtužiocima DD i VV iznos od 168.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od dana izvršnosti presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, sedmom, osmom i devetom izreke.

Pošto je ocenio da je revizija dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je ocenio da je revizija neosnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku pred drugostepenim sudom tužilja je vlasnik katastarske parcele .. mzv. „...“, njiva 3. klase koja parcela se graniči sa parcelom .. vlasništvo tuženog VV, sa parcelom .. vlasništvo tuženog DD i sa parcelom .. čiji su suvlasnici tuženi GG i ĐĐ. Međa ovih parcela kako je upisana u katastarskim knjigama razlikuje se od međe koja se nalazi na terenu u merama i granicama koje je u nalazu i mišljenju odredio sudski veštak geodetske struke. Sudski veštak je izlaskom na lice mesta utvrdio da je sporni prostor na terenu između parcela tužilje i tuženog VV celom međom u širini oko 0,5 m, da je vidan neobrađeni deo sa 8 međnih kamenova i jednim panjem oraha. Sporni prostor između parcele tužioca i tuženih GG i ĐĐ celom dužinom međe, a u širinu od 1,5 m obrastao je travom u obliku trougla. Sporni prostor između parcele tužilje i tuženog DD celom dužine međe i širine oko 0,5 metara je neobrađen sa zasađenim stablom šljive i tri manja u nizu kao jedan međni kamen.

Prema utvrđenju drugostepenog suda ovakvo stanje na terenu između parcela stranaka postoji preko 50 godina jer su se tada pravni prethodnici tužilja i tuženog DD kao bliski srodnici dogovorili o fizičkoj deobi koju su izvršili postavljanjem međne granice i tako opredeljene katastarske parcele do podnošenja tužbe obrađivali nesmetano i bez ikakvog upozorenja, pri čemu deo parcele tuženog DD prema nalazu veštaka geometra drži i obrađuje tužilja. Takvo stanje je i sa tuženim VV. Postoji spor oko zauzeća dela tužiljine parcele od strane tuženog GG koji je rešen na mirovnom veću 2008. godine priznanjem tuženog GG da je izvršio zauzeće koje je ovde sporno pa je vratio zauzetu zemlju tužiocu uz novčanu naknadu.

Obzirom da je ovako utvrdio činjenično stanje, drugostepeni sud je zaključio da su međne granice između parcele tužilje i parcela tuženih VV i DD postavljene 1970. godine od strane njihovih pravnih prethodnika postavljanjem međnih kamenova i zasađenog stabla voćki, da su vlasnici parcela svoje nepokretnosti obrađivali u okviru tako postavljenih granica neometajući jedno drugo s uverenjem da drže i koriste svoje vlasništvo, ali da tako uspostavljene mere i granice nisu u saglasnosti sa stanjem u javnim knjigama, „katastarskom planu“, pa je ocenio da su u vreme podnošenja tužbe ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine tuženih VV i DD propisani članom 28. stav 4. u vezi člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zbog toga je primenom člana 3. i 37. istog zakona odbio zahtev tužilje za predaju u posed spornih delova katastarskih parcela prema svim tuženima, a usvojio protivtužbeni zahtev tuženih VV i DD za utvrđenje prava svojine na delu sporne parcele. Istovremeno je odbio tužbeni zahtev prema tuženima GG i ĐĐ zasnivajući odluku na utvrđenim činjenicama da je granica parcela ovih parničnih stranaka u skladu sa odlukom mirovnog veća iz 2008. godine, nakon koje je tuženi GG vratio tužiocu zauzeto zemljište i da stoga granična međa među njima nije sporna.

Po oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i na pravilnoj primeni materijalnog prava. Naime, izvedenim dokazima utvrđeno je da je međna linija između parcele tužilje i parcele tuženih VV i DD je postavljena 1970. godine od strane njihovih pravnih prethodnika. Proizlazi da su tuženi-protivtužioci, sporni deo obrađivali sa ubeđenjem i shvatanjem da to pripada njihovoj parceli. Tuženi-protivtužilac VV je parcelu obrađivao do stabla oraha i postavljenih međnih kamenova. Tako uspostavljene međne granice nisu u saglasnosti sa stanjem u javnim knjigama katastarskom planu ali imajući u vidu da su tuženi-protivtužioci VV i DD taj sporni deo savesno koristili to su isti, shodno odredbi člana 28. stav 4. u vezi člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stekli svojinu na spornom delu parcele putem održaja kao savesni držaoci. Stoga je tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan, a usvojen protivtužbeni zahtev naznačenih tužilaca i utvrđeno da su isti stekli svojinu putem održaja spornog dela parcele. U odnosu na tužene GG i ĐĐ, sud je odbio tužbeni zahtev jer je u toku postupka utvrđeno da ĐĐ nije ni učestvovao u zauzimanju spornog dela tužiočeve katastarske parcele .. a GG je odstupio od korišćenja spornog dela parcele, a sporni odnos je putem sporazuma pred mirovnim većem Mesne zajednice ... koji je zaključen dana 06.04.2008. godine. Znači imenovani tuženi niti koriste niti su u državini spornog dela tužiljine parcele.

Prema odredbi člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Odredbom člana 72. stav 2. propisano je da državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Prema stavu 3. istog člana savesnost državine se pretpostavlja. Pravilno je zaključeno od strane drugostepenog suda da su tuženi- protivtužioci VV i DD savesni držaoci spornog dela kat. parc. .. KO ... jer su i njihovi pravni prethodnici sporni deo držali od 1970. godine, taj deo je od strane pravnih prethodnika imenovanih tuženih-protivtužilaca obrađivan, sejana je detelina i ostale kulture, pa je pravilno zaključeno da je protekom roka od 20 godina od strane tuženih-protivtužilaca stvoren uslov da se može smatrati da su isti postali vlasnici spornih delova po osnovu održaja.

U toku postupka nije dokazano da su isti bili nesavesni u državini spornih delova parcele. Bez obzira što se katastarske međe ne podudaraju, održaj je poseban način sticanja svojine na nepokretnostima koji ako su ispunjeni uslovi može dovesti do sticanja svojine na određenoj nepokretnoj stvari. U ovom slučaju to je i dokazano, tj. da su ispunjeni svi uslovi predviđeni propisima pa je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je tužbeni zahtev tužilje odbio, a usvojio protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca. Pravilno je odlučeno kada je tužbeni zahtev u odnosu na GG i ĐĐ odbijen jer iz izvedenih dokaza jasno proizlazi da GG više ne koristi sporni deo tužiljine parcele dok ĐĐ koji je više vremena provodio u inostranstvu nije ni bio u državini niti je koristio sporni deo parcele.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka koja je doneta shodno uspehu u ovoj parnici.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Drugostepeni sud je u ponovnom postupku postupio po primedbama Vrhovnog kasacionog suda, izveo sve potrebne dokaze (posebno uvidom u dokaze i čitanjem istih, a koji su izvedeni pred prvostepenim sudom) i ocenom istih dao pravilnu činjeničnopravnu kvalifikaciju o osnovanosti tužbenog odnosno protivtužbenog zahteva. Tužilja traži da se obavežu tuženi da joj predaju u državinu zauzeti deo od kat. parc. .. na mestu zvanom „...“ KO ... u određenoj površini. Izvedenim dokazima nesumnjivo je utvrđeno da su tuženi-protivtužioci VV i DD u državini spornog dela parcele i da su isti savesni a kako se po zakonu savesnost pretpostavlja, a tužilja nije dokazala nesavesnost istih tuženih-protivtužilaca u pogledu državine spornog dela parcele, to se navodi iz revizije ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković