.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2091/2021
20.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Surla, advokat iz ..., protiv tužene „MTS Banke“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti odredbe ugovora i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 548/20 od 24.11.2020. godine, na sednici održanoj 20.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 548/20 od 24.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 548/20 od 24.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Kraljevu, presudom P 217/20 od 03.08.2020. godine, utvrdio je da su odredbe Ugovora o gotovinskom kreditu za penzionere broj ... od 29.11.2019. godine, zaključenog između tužioca kao korisnika kredita i tužene i to odredba člana 5. stav 1. koja glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da banci plati jednokratnu fiksnu naknadu na ime obrade kreditnog zahteva u visini od 2% od iznosa odobrenog kredita u slučaju kada nema otvoren tekući račun u banci na koji usmerava uplatu penzije“ i odredba člana 5. stav 4. koja glasi: „Naknada iz stava 1. ovog člana dospeva za plaćanje pre puštanja kredita u korišćenje“ ništave i da ne proizvode pravno dejstvo (stav prvi izreke). Obavezao je tuženu da plati tužiocu na ime sticanja bez osnova iznos od 23.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2019. godine do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema overenog prepisa presude (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u roku od osam dana od dana prijema overenog prepisa presude, u iznosu od 19.140,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate (stav treći izreke).
Viši sud u Kraljevu, presudom Gž 548/20 od 24.11.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P 217/20 od 03.08.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Prema oceni ovoga suda pobijana drugostepena presuda je u skladu sa navedenim pravnim stavom, zbog čega nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi odredbi člana 413. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je podneta 07.02.2020. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 23.000,00 dinara.
Prema tome, kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Kako je odredbom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, a ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
