Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 1403/22 od 07.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i protivnika predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. Stavom drugim izreke, drugostepeni troškovi se ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlagač je dao odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova kod određivanja predlagaču novčane naknade za eksproprisano zemljište za potrebe izgradnje državnog puta, kao i navode iznete u reviziji protivnika predlagača, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača, primenom člana 404. ZPP. Pravno stanovište izraženo u pobijanoj odluci u skladu je sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava kod određivanja novčane naknade za zemljište čiji je status iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište promenjen stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene državnog puta, kojom su predmetne parcele obuhvaćene, a Uredba na snagu stupila pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Ovde konkretno, navedena Uredba je na snagu stupila 15.01.2020. godine, a nepokretnost je eksproprisana pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave od 30.10.2020. godine, dakle nakon što je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Takođe, tržišna vrednost nepokretnosti je utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u brojnim sudskim odlukama revizijskog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti konkretne parcele, kao u ovom slučaju. Primena materijalnog prava zasnovana je na odgovarajućim odredbama članova 41. stav 2. i 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji i članova 82. i 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da je pitanje naknade vezano za činjeničnu situaciju eksproprijacije izvršene nakon što je planskim dokumentom promenjena namena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, već razmatrano u ustanovljenoj sudskoj praksi instanciono najvišeg suda u Republici Srbiji.

Iz iznetih razloga, ocenjeno je da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 31.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 2.051.897,50 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom postupku u kome vrednost pobijanog dela pravnosnažne odluke iznosi 35.280,00 dinara, te ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona parničnom postupku, u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev predlagača za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju i sudske takse je odbijen, jer navedeni troškovi nisu bili potrebni za odlučivanje u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković