U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Nešić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1359/23 od 16.05.2023. godine, u sednici održanoj 23.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1359/23 od 16.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 26/22 od 16.01.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i slobode i prava ličnosti, isplati iznos od 70.000,000 dinara sa kamatom obrčaunatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate; stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i slobode i prava ličnosti isplati iznos od dosuđenog iznosa od 70.000,00 dinara iz stava 1. izreke, pa do potraživanih 5.000.000,00 dinara sa kamatom obračunatom po Zakonu o zatenoj kamati počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate; stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 115.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1359/23 od 16.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 26/22 od 16.01.2023. godine; stavom drugim izreke, odbačena je kao neodozvoljena žalba tužioca u delu koji se odnosi na stav 1. izreke presude Višeg suda u Kragujevcu P 26/22 od 16.01.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, ... 18/20) Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 24.12.2012. godine, u vreme kada je tužilac bio ... Gradske Vlade u Kragujevcu, u stan tužioca u kome je živeo sa porodicom upali su pripadnici Kriminalističke policije – Odeljenje za borbu protiv korupcije iz Beograda i priveli tužioca, koji je u pritvoru proveo sedam dana, od 24.12.2012. do 31.12.2012. godine, nakon čega mu je pritvor ukinut i u daljem postupku se branio sa slobode. Tužiocu je na teret stavljeno da je zloupotrebio službeni položaj kao direktor političke stranke „BB“. Krivični postupak protiv tužioca okončan je rešenjem Višeg suda u Kragujevcu K 146/14 od 19.04.2018. godine, kojim je obustavljen krivični postupak protiv tužioca zbog produženog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 3. i tačka 4. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, usled odustanka Višeg javnog tužilaštva od optužbe, koje je postalo pravnosnažno 01.03.2019. godine. U vreme hapšenja tužilac je bio porodičan čovek, živeo je sa suprugom i sinom, a obavljao je i funkciju ... Gradskog veća Grada Kragujevca, kao i vanpolitičke javne funkcije - bio je predsednik skupštine Vaterpolo kluba „VV“. Tužilac ranije nije bio osuđivan, a nakon pokretanja krivičnog postupka prestao je da se aktivno bavi politikom. Po kazivanju tužioca sedam dana u pritvoru je teško podneo, pa je za vreme i nakon neosnovanog lišenja slobode trpeo duševne bolove zbog povrede prava na slobodu, čast, ugled i dostojanstvo, a o lišenju slobode tužioca i njegovom pritvaranju objavljena je i vest u medijima – televiziji.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u smislu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a u vezi člana 584. stav 1. i člana 585. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo usled neosnovanog lišenja slobode, čime su tužiocu povređeni čast i ugled, odnosno pravo i sloboda ličnosti, zbog čega mu u smislu odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima pripada iznos od 70.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, po osnovu neosnovanog lišenja slobode za sedam dana koliko je bio u pritvoru, a da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu od dosuđenog do traženih 5.000.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova donete su pravilnom primenom materijalnog prava.

Naknada nematerijalne štete predstavlja satisfakciju (zadovoljenje) kojom se ublažavaju poremećaji u duhovnoj (psihičkoj) sferi oštećenog. Ona nije cena bola koji se trpi i ne predstsavlja supstituciju imovinskih vrednosti umesto ličnih dobara. Pravična naknada nematerijalne štete, kao oblik otklanjanja štetnih posledica, sastoji se u isplati sume novca kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu, s obzirom da restitucija po prirodi stvari nije moguća, da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće. Pritom, ona ne sme biti cilj, već mora biti sredstvo za ublažavanje pretrpljene nematerijalne štete i ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom. Ocenom svih štetnih posledica proisteklih iz neosnovanog lišenja slobode tužioca, kao i okolnosti konkretnog slučaja (član 200. stav 1. ZOO) koje su od uticaja na odmeravanje visine pravične naknade i to da je tužilac bio lišen slobode sedam dana, da ranije nije bio osuđivan, da je uživao ugled uspešnog političara u sredini u kojoj je živeo i radio, da je imao veliki strah u pritvoru s obzirom da su zajedno sa njim u pritvorskoj jedinici bili optuženi i osuđeni i za ubistvo, da je uživao ugled u sredini u kojoj je živeo, s obzirom da je deset godina bio na visokoj funkciji u gradu, da je o lišenju slobode tužioca i njegovom pritvaranju objavljena vest u medijima, ali i da tužilac nije koristio mogućnost zadovoljenja po članu 199. ZOO (kojim je propisno da u slučaju povreda prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili što drugo, čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom), Vrhovni sud ocenjuje da su nižestepeni sudovi pravilno odmerili pravičnu novčanu naknadu u konkretnom slučaju za ovaj jedinstveni vid štete u visini od 70.000,00 dinara, a da je od dosuđenog iznosa do traženih 5.000.000,00 dinara tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Istaknute činjenice i pravna priroda naknade neimovinske štete (moralna satisfakcija), okolnost da ona nema kazneni karakter, da zavisi i od ekonomskog stanja društva (države) u kome se dosuđuje i da postupak državnih organa i pritvaranje nije bio nezakonit (postojala je osnovana sumnja), sve zajedno predstavljaju okolnosti zbog kojih Vrhovni sud smatra da je pravična novčana naknada za ovaj jedinstveni vid štete u iznosu koji je pravilno dosuđen od strane nižestepenih sudova. Iz svih istaknutih razloga dosuđivanje naknade u visini koja je tražena bilo bi u suprotnosti sa značajem povređenih dobara i cilju kome ta naknada služi, a pogodovalo bi težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (član 200. stav 2. ZOO), zbog čega je pravilno tužbeni zahtev delimično odbijen kao neosnovan.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava nižestepenih sudova.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni sud je reviziju tužioca odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci, primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković