Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20942/2024
27.03.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Uroš Stojiljković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Trećeg osnovnog sudau Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 415/24 od 16.05.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 415/24 od 16.05.2024. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 415/24 od 16.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr 408/23 od 29.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 9.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 415/24 od 16.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu O 194/11, sa obrazloženjem da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg 234/23 od 22.05.20023. godine, stavom prvim izreke, usvojena žalba podnosioca Danice Radovanović izjavljena 23.01.2023. godine zbog neodlučivanja po prigovoru radi ubrzanja postupka u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu O 194/11, dok je stavom drugim izreke, odbijen, kao neosnovan prigovor za ubrzanje postupka u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu O 194/11 od 23.01.2023. godine. O pravu tužilje na novčano obeštećenje, a imajući u vidu odluku Višeg suda u Beogradu Ržg 234/23 od 22.05.2023. godine, nižestepeni sudovi su odlučili ceneći odredbe Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. S obzirom na napred navedeno, po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, pa nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pitanja od opšteg interesa ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.09.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 500 evra.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove Glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

S obzirom na to da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to se radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a kako je članom 479. stav 6. ZPP propisano da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena, to sledi da je revizija tužilje nedozvoljena, sa kojih razloga je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.