.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20956/2023
23.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Tihomir Ognjanović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr 282/2022 od 12.12.2022. godine, na sednici održanoj 23.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr 282/2022 od 12.12.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr 282/2022 od 12.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici Prr 303/21 od 28.07.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, dok je odbijen deo zahteva za iznos viši od dosuđenog a do traženog od 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je za iznos viši od dosuđenog a do traženog od 39.300,00 dinara, odbijen.
Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr 282/2022 od 12.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i označena prvostepena presuda potvrđena u odbijajućem delu stava prvog i drugog izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u obavezujućem delu stava prvog izreke, tako što je tužena obavezana da isplati tužiocu 300 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je zahtev odbijen preko tog iznosa do iznosa od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u obavezujućem delu stava drugog izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu do dosuđenih 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da isplati tuženoj 18.000,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je, prema odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), izuzetno pravno sredstvo koje se zbog pogrešne primene materijalnog prava može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u smislu člana 404. stav 2. ZPP i 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva.
U konkretnom sporu, pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku HK „Viskoza“ a.d. „Celuloza“ d.o.o. iz Loznice, koji se vodi pod brojem St 48/2010 pred Privrednim sudom u Valjevu, a čije je postojanje utvrđeno pravnosnažnim rešenjem istog suda R4 St 1120/20 od 06.07.2021. godine. O pravu tužioca za novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
U reviziji tužioca ukazuje se da je donetom presudom dosuđen niži iznos novčanog obeštećenja od iznosa dosuđenih drugim presudama nižestepenih sudova u, prema stavu revidenta, identičnim pravnim situacijama. Kako se visina novčanog obeštećenja određuje u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. ZPP..
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.12.2021. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.
Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15; 92/23), odredbama člana 27. propisano je da se nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1) i da revizija nije dozvoljena (stav 3).
Odredbama ZPP je propisano da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1) i da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6).
S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je odlukom iz stava drugog izreke reviziju odbacio kao nedozvoljenu, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
