Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena na isplatu na ime duga za usluge grejanja, na osnovu utvrđenja da tužilac kao distributer toplotne energije istu nije isporučio domaćinstvu tužene, i da tužena nije imala grejanje, a da je o tome tužilac bio adekvatno upoznat. U periodu za koji je zahtevana isplata duga, tužena nije imala adekvatnu temperaturu u svom stambenom objektu, te je dogrevala prostorije, a osnovni uzrok za neadekvatnu isporuku toplotne energije sa strane tužioca je to što istu nije isporučivao u dovoljnoj količini i drugim karakteristikama koje su predviđene posebnim propisima, i u delovima koji se nalaze u podstanici i u nadležnosti su u pogledu održavanja i eventualnih popravki ovde tužioca, te tužilac nije pravilno obračunao naknadu za tako isporučenu toplotnu energiju. Primenom člana 45. Odluke o snabdevanju toplotnom energijom u Gradu Beogradu i člana 17. Zakona o obligacionim odnosima, sudovi zaključuju da ne postoji obaveza na strani tužene da isplati utuženi iznos.

Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog šireg interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Navodima revizije revident pobija pravilnost ocene izvedenih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja o isporuci toplotne energije u nedovoljnoj količini i o nedostacima na delu instalacija koje održava tužilac, a takvi revizijski navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac u reviziji nije ukazao na suprotne odluke, odnosno na postojanje različite sudske prakse, niti na potrebu za novim tumačenjem prava. Pozivanje revidenta na odredbe Odluke o snabdevanju toplotnom energijom u Gradu Beogradu kojom je propisan posutpak u kom korisnici imaju pravo prijave nekvalitetnog grejanja i postupak merenja temperature postignute u stambenim prostorijama, nije od značaja, jer sama po sebi eventualno pogrešna primena materijalnog prava nije dovoljan razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. U ovoj parnici nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 17.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 86.208,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković