.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21022/2022
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Pecinjački, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž rr 13/22 od 21.09.2022. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž rr 13/22 od 21.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž rr 13/22 od 21.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi Prr1 6/21 od 03.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 268/12 isplati iznos od 55.330,65 dinara i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 55.330,65 dinara kao neosnovan.
Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž rr 13/22 od 21.09.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je uvažena kao osnovana i prvostepena presuda ukinuta, a tužba tužilje odbačena. Stavom drugim izreke, obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Tužilja u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda usklađena je sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u pogledu primene odredaba člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 38/20) kojom je propisano, između ostalog, da rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine. Kako su rokovi za podnošenje tužbe prestali da teku za vreme vanrednog stanja u periodu od 15.03.2020. godine do 06.05.2020. godine, to se nakon ukidanja vanrednog stanja i prestanka važenja Uredbe (06.05.2020. godine) rok ima produžiti za onoliko dana za koliko rok nije istekao.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade imovinske štete podneta je 07.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 55.330,65 dinara.
Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2.). U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredbe ovog zakona o reviziji i protiv presude (član 420. stav 6. ZPP).
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku u sporu male vrednosti, to revizija tužilje nije dozvoljena ni protiv rešenja drugostepenog suda, a na osnovu navedenih zakonskih odredbi.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
