Presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr 1081/23 od 24.04.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev za naplatu novčanog obeštećenja i naknadu imovinske štete te je preinačeno rešenje o troškovima tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara dok je pobijana presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je preinačena prvostepena presuda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju s predlogom da se o reviziji odluči primenom odredbe člana 404. ZPP.

Ocenjujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) Vrhovni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse zbog čega je primenom odredbi člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP Vrhovni sud je zaključio da je revizija tužioca osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je Osnovnom sudu u Leskovcu podneo predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja dosuđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom toga suda na osnovu kog predloga je taj sud doneo rešenje o izvršenju Ii 3655/15 od 13.07.2015. godine i predmet ustupio javnom izvršitelju Predragu Kociću koji je 23.07.2015. godine doneo zaključak o spovođenju izvršenja Ii br.906/2015 koje izvršenje nije sprovodeno. Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem R4i 56/21 od 28.05.2021. godine utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii 3655/15 povređeno pravo tužioca kao predlagača na suđenje u razumnom roku. Sprovođenje izvršenja određeno je plenidbom i prenosom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika koje je dostavljeno Odeljenju za prinudnu naplatu NBS u Kragujevcu ali nije realizovano.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredbi članova 4., 22., 23. stav 1. tačka 1., 30. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kao i odredbi članova 35. stav 2. i 58. stav 1. Ustava Republike Srbije zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju zbog nesprovođenja izvršenja u razumnom roku trpi tužilac i stoga obavezao tuženu da tužiocu isplati 800 evra na ime novčanog obeštećenja uzimajući u obzir dužinu trajanja postupka i značaj i dosudio tužiocu naknadu materijalne štete u visini potraživanja čija naplata se vrši u izvršnom postupku zajedno sa troškovima izvršnog postupka.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda smatrajući da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zbog postupanja javnog izvršitelja a ne suda zbog čega tužena ne može biti obavezana za isplatu novčanog obeštećenja niti imovinske štete i stoga preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev.

Osnovano se revizijom tužioca pobija pravilnost primene materijalnog prava drugostepenog suda.

Prema odredbama članova 23. stav 2. i 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odgovornost Republike Srbije za neimovinsku i imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna. Iz ovog proizilazi da Republika Srbija odgovara za štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koji su bez njihove krivice ostale neizvršene uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju tužilac nije bio u mogućnosti da naplati svoje potraživanje prema svom poslodavcu u izvršnom postupku u kom je rešenje o izvršenju na predlog tužioca doneto 23.07.2015. godine. U relevantnom periodu izvršni dužnik, poslodavac tužioca je poslovao sa većinskim udelom društvenog kapitala. S obzirom da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku to postoji objektivna odgovornost tužene za štetu koju tužilac trpi zbog dugog trajanja izvršnog postupka, zbog čega je tužena dužna da tužiocu isplati novčano obeštećenje za neimovinski štetu i naknadi imovinsku štetu u visini nenaplaćenog potraživanja iz izvršnog postupka (glavni dug, kamata i troškovi postupka kao i troškovi izvršnog postupka).

Naime, Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku što uključuje izvršni postupak (član 2. stav 1.). Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 31/11 ... 139/14), koji se u konkretnom primenjuje shodno članu 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/15 ... 10/23), određeno je da se postupak izvršenja i obezbeđenja pokreće na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno i da izvršenje i obezbeđenje određuje sud ako ovim zakonom nije drugačije određeno a sprovodi ga sud ili izvršitelj (član 2.) a da je izvršitelj fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe dok u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašćenja koja su mu ovim zakonom poverena (član 11. tačka 8), a da stranke i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda odnosno izvršitelja da otklone nepravilnost učinjene u toku povodom sprovođenja izvršenja, da se ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od 5 radnih dana stranka ili učesnik u postupku mogu obratiti nadležnom sudu (član 74.). Iz ovih odredbi proizilazi da je postupak izvršenja zakonom uređen postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja koji se po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine pokreće na predlog izvršnog poverioca a provodi ga sud ili javni izvršitelj kao poverenik suda. Kako javni izvršitelj postupa kao poverenik suda i kako je sud ovlašćen da otklanja nepravilnosti u radu javnog izvršitelja, to je time odgovornost tužene čiji je sud organ za štetu koju u vezi sa nemogućnošću naplate potraživanja zbog dugog trajanja izvršnog postupka objektivna i zasniva se na činjenici da organ tužene nije postupao u razumom roku zbog čega su, a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud ispunjeni uslovi propisani Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku za objektivnu odgovornost tužene za nastalu štetu i zbog čega je pravilno prvostepeni sud usvojio zahtev tužioca posebno kod činjenice da je sud doneo odluku o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji sprovodi javni izvršitelj.

Sa svega iznetog na osnovu člana 416. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluku u stavu trećem izreke Vrhovni sud je doneo na osnovu člana 165. stav 2. ZPP i tužiocu, koji je uspeo sa revizijom, dosuđeni su troškovi sastava revizije a shodno odredbi člana 153., 154. i 163. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković