Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1908/21 od 16.05.2024. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom i drugom tačka 1,2,3 i 4. izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate 212.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za troškove drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili reviziju iz svih zakonom propisanih razloga sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijskim navodima se zapravo osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Osim toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog za izjavljivanje posebne revizije. Ukazivanje u reviziji na pravnosnažnu odluku Apelacionog suda, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer odluka o osnovanosti zahteva u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 20.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 550.000,00 dinara. Tužilac je u podnesku od 30.01.2018. godine preinačio tužbu i kao vrednost premeta spora označio iznos od 576.575,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija tuženih nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković