Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kat.parcele ... , površine 5 ari i 2m2 i kat.parcele ... površine 07 ari i 73 m2, obe upisane u LN ... obe KO ..., koje je 1976. godine kupio od GG. Na parceli ... tužilac je 1979. godine sazidao vikend-kuću koju koriste njegovi roditelji. Sa parcelom tužioca graniči se parcela ... , površine 10 ari i 41 m2, upisana u LN ... KO ..., koju su tuženi 1989. godine kupili od DD, koji je tu parcelu 1973. godine kupio od GG. Na parceli tuženih se nalazi montažna vikend-kuća, površine 25m2 sa kućnim brojem .., koja je na višem terenu veštački stvorenom i razlikuje se od konfiguracije okolnog terena. Nakon kupovine parcele ... tuženi su od tužiočevog oca dobili odobrenje da postave ulaznu kapiju ka svojoj vikendici, a na zahtev tužiočeve supruge posadili su živu ogradu koja je predstavljala faktičku među njihovih parcela. Na osnovu ovakvog načina korišćenja susednih parcela tuženi koristi 133 m2 površine parcele tužioca.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 2059/12 od 28.10.2015. godine, uređena je međa između kat. parcele tuženih .. i kat. parcela tužioca ... i ... uspostavljanjem granične linije i postavljanjem međnih belega u celoj dužini tih susednih parcela, a prema skici veštačenja od 15.09.2015. godine i parničnim strankama je zabranjeno da novo uspostavljene granične odnosno međne belege koji budu postavljeni pomeraju odnosno izmeštaju. Za opisani međni prostor od 133 m2 koji koriste tuženi iz nalaza veštaka je utvrđena visina mesečne zakupnine za period od 05.10.2012. godine zaključno sa 2017. godinom.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbe člana 219. Zakona o obligacionim odnosima i ocenio da tužbeni zahtev za isplatu naknade za korišćenje dela kat.parcele tužioca .., u površini od 133 m2, koji predstavlja međni prostor između parcela parničnih stranaka nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 219. ZOO propisano je da kada je neko upotrebio tuđu stvar u svoju korist, imalac može zahtevati nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

Iz navedenog proizlazi da u slučaju neovlašćenog korišćenja tuđe stvari u svoju korist (bez pravnog osnova u sporazumu sa imaocem stvari), lice koje je upotrebilo tuđu stvar u svoju korist je dužno da imaocu naknadi koristi koje je imalo od upotrebe, čija se visina određuje kroz prosečnu tržišnu vrednost cene koja bi se morala platiti u periodu neovlašćenog korišćenja za zakup sličnog prostora, jer se u toj visini neopravdano obogatio onaj koji tuđu stvar upotrebljava u svoju korist. Sledom navedenog, za ostvarivanje prava na naknadu po ovom osnovu neophodno je dokazati da je imalac stvari onemogućen da stvar koristi, odnosno da je upotrebljava i da je usmerio svoje aktivnosti na ostvarenje pripadajućeg prava i protivpravno postupanje lica koje mu ovo pravo onemogućava.

U konkretnom slučaju, tuženi su nakon kupovine parcele ... – 1989. godine od tužiočevog oca dobili odobrenje da postave ulaznu kapiju ka svojoj vikendici i na zahtev tužiočeve supruge posadili su živu ogradu, koja je od tada predstavljala faktičku među između parcela parničnih stranaka. Pravnosnažnom presudom iz 2015. godine, uređena je međa između kat. parcele tuženih ... i kat. parcela tužioca ... i ... uspostavljanjem granične linije i postavljanjem međnih belega u celoj dužini tih susednih parcela. U tom postupku je kao prethodno pravno pitanje utvrđeno da međašku površinu od 133m2 kao deo parcele tužioca ... tuženi koriste od 1989. godine, odnosno da su u periodu dužem od 20 godina do dana podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari bili u mirnom posedu sporne međaške površine i po osnovu vanrednog održaja, primenom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, stekli pravo svojine na ovom delu parcele. Stoga suprotno navodima revizije nema uslova za obavezivanje tuženih da tužiocu isplate naknadu po osnovu neovlašćenog korišćenja tuđe stvari, kako je to pravilno ocenio drugostepeni sud.

Navodima revizije se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka, iz koga je drugostepeni sud izveo drugačiji pravni zaključak i pravilnom primenom odredaba materijalnog prava doneo drugačiju odluku od prvostepenog suda, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković