Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4754/16 od 21.11.2018. godine, u prvom stavu izreke, žalba tužioca je usvojena, žalba tužene je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se tužena obaveže da tužiocu, po osnovu sticanja bez osnova, isplati, za period od 30.04.2009. godine do 30.11.2011. godine mesečni iznos od po 12,72 švajcarskih franaka i za period od 31.12.2011. godine do 28.02.2015. godine mesečni iznos od po 2,45 švajcarskih franaka, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate u dinarskoj protivvrednosti; tužena je obavezana da izvrši umanjenje iznosa glavnog duga prema tužiocu po osnovu označenog ugovora za iznos od 26,07 švajcarskih franaka umesto 154,85 švajcarskih franaka i da u skladu sa tim izda tužiocu novi plan otplate kredita, a preko preinačenog iznosa do iznosa od 154,85 švajcarskih franaka, tužbeni zahtev je odbijen; obavezana je tužena da tužiocu, po osnovu neosnovano naplaćene provizije za obradu kredita, isplati 413,99 švajcarskih franaka, sa zakonskom zateznom kamatom koja se plaća na valutu švajcarski franak, počev od 13.05.2008. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 71.547,16 dinara, umesto 168.238,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, dok je odbijen zahtev u delu u kojem je tužilac tražio zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos naknade troškova postupka u periodu od presuđenja do dana izvršnosti presude. U drugom stavu izreke, žalba tužene je u preostalom delu je odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom nepreinačenom delu potvrđena. U trećem stavu izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 19.263,50 dinara. U četvrtom stavu izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018.godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema tom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezao da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu, tužiocu uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.

S obzirom da po oceni revizijskog suda nema ni drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije tužene, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Pobijanom presudom, imajući u vidu označenu vrednost predmeta spora, pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda ( u postupku u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić