Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1835/22 od 19.04.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično usvojio žalbu tužilja i žalbu tuženog i presudu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 365/18 od 11.05.2022. godine preinačio u pobijanom odbijajućem delu iz stava petog izreke tako što je obavezao tuženog da tužilji AA na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica – sina pored dosuđenog isplati još iznos od 720.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 11.05.2022. godine do isplate a da tužilji BB na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica – brata pored dosuđenog iznosa isplati još iznos od 1.025.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od 11.05.2022. godine do isplate; preinačena je odluka o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke tako što je obaveza tuženog da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka snižena na iznos od 546.000,00 dinara sa zateznom kamatom na taj iznos od dana izvršnosti do isplate a u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu iz stava prvog, drugog i trećeg izreke prvostepena presuda je potvrđena a žalbe tužilja i tuženog odbijene. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu 137.550,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u preinačujućem delu, na osnovu 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija u tom delu osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Ne postoji ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 10. iste zakonske odredbe, niti su pred drugostepenim sudom učinje nebitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 02.03.2002. godine, oko 00,30 – 01,00 časova u ..., ispred ... „...“ tuženi je lišio života GG, sina tužilje AA i brata tužilje BB. Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 56/17 od 05.01.2018. godine (pravnosnažna 22.05.2018. godine) tuženi je oglašen krivim za krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od 10 godina. Porodica GG je iste noći saznala da je GG nastradao, ali nije saznala i za način na koji se to desilo. Po mestu u kome žive se pronela priča da je GG ubio tuženi a policija je porodicu uveravala da je GG stradao tako što ga je NN učinilac udario kolima dok je stopirao na putu ka kući. Policija je podnela krivičnu prijavu protiv NN lica za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja i nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Tužilje su vodile parnicu protiv Udruženja osiguravajućih organizacija Srbije i Crne Gore radi naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica, pa im je po pravnosnažnoj presudi donetoj 15.12.2004. godine, po tom osnovu isplaćen iznos od po 210.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja. U tom postupku, sud je ocenio da pravična naknada za duševne bolove zbog smrti bliskog lica iznosi 300.000,00 dinara, ali je ovaj iznos umanjen za 30%, koliko je po oceni tog suda bio doprinos pokojnog GG nastaloj šteti. Tužilja BB je u trenutku ubistva njenog brata živela sa njim i roditeljima u zajedničkom domaćinstvu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da pravična naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica za majku AA u trenutku presuđenja iznosi 1.200.000,00 dinara i za sestru BB 1.000.000,00 dinara, a da je u vreme izvršene isplate ta naknada iznosila 600.000,00 dinara za tužilju AA, odnosno 400.000,00 dinara za tužilju BB. U naknadu se moraju uračunati iznosi isplaćeni tužiljama na ime naknade nematerijalne štete od strane Udruženja osiguravajućih organizacija Srbije i Crne Gore. Imajući u vidu procenjenu pravičnu naknadu u trenutku isplate i isplaćene iznose, sledi da je tužilja AA delimično namirena isplaćenim iznosom što procentualno iskazano predstavlja 35% a tužilja BB sa 52%. Dovođenjem u odnos neisplaćenog procenta sa procenjenom naknadom u trenutku presuđenja u ovom postupku, tužiljama su dosuđeni iznosi iz izreke prvostepene presude, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužilja odbijen i to za iznos od 720.000,00 dinara u odnosu na tužilju AA, odnosno za 1.025.000,00 dinara u odnosu na tužilju BB.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u preinačenom odbijajućem delu i dosudio tužiljama iznose čiju isplatu je prvostepeni sud odbio, nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, da pravična naknada za svaku od tužilja iznosi po 1.500.000,00 dinara, te da ne treba uzeti u obzir iznose isplaćene po presudi donetoj protiv Udruženja osiguravajućih organizacija Srbije i Crne Gore, budući da se radi o isplati nedugovanog.

Vrhovni sud nalazi da pobijanom odlukom, u preinačujućem delu, pogrešno primenjeno materijalno pravo, na šta se osnovano ukazuje revizijom.

Prema odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu (stav 1.); prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Prema članu 201. istog zakona, u slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove (stav 1.); takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života (stav 2.).

Članom 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala.

Napred citiranom odredbom formulisano je načelo odštetnog prava da naknada štete ne može biti veća od nastale štete. Ovo načelo, primenjeno u sporu po zahtevu tužilja, podrazumeva uračunavanje u pravičnu naknadu za duševne bolove koje su tužilje pretrpele usled smrti sina, odnosno brata, iznosa isplaćenih tužiljama po istom osnovu, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. Takođe, pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima opredeljujući visinu pravične naknade za pretrpljene duševne bolove u trenutku presuđenja.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u potvrđujućem delu, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog u tom delu nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu da su tužilje obični suparničari i da se vrednost predmeta spora za dozvoljenost revizije ceni prema svakoj tužilji ponaosob, što je 780.000,00 dinara, odnosno 475.000,00 dinara, sledi da vrednost predmeta spora u pobijanom delu ne prelazi iznos od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je našao da revizija u ovom delu nije dozvoljena pa je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković