Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisani odredbom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14), i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano u reviziji tužilac pobija drugostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer na osnovu odredbe člana 407. ZPP, zbog ove povrede revizija ne može da se izjavi.

Prema utvrđenim činjenicama u LN 116 KO Novo Selo, kao vlasnici katastarske parcele … KO N.S., upisani su sada pok. S.B. i sada pok. J.P.. Pravni sledbenici pokojne S.B. su tuženi N. i D.B., a pravni sledbenici pokojne J.P. su tuženi G.J. i S.P.. Sada pok. S. je za života dala ovlašćenje – saglasnost tužiocu da može da izgradi ustavu za potrebe mini hidroelektrane P. na R. r., na delu kp br…, KO N.S., uz naknadu koju je primila, a koje ovlašćenje je overeno od strane Osnovnog suda u Smederevu dana 14.11.2011. godine. I pored dobijene saglasnosti – izjave S.B., zahtev tužioca za izdavanje lokacijske dozvole je odbačen zaključkom Gradske uprave za urbanizam i stambeno komunalne poslove Grada L. od 15.05.2012. godine, jer uz zahtev tužilac nije priložio saglasnost i uslove Ministarstva za energetiku, vodoprivrednu saglasnost i ostalu dokumentaciju propisanu članom 204. Zakona o planiranju i izgradnji. Dokumentaciju tužilac nije dostavio ni u naknadno ostavaljenom roku. Iz dopisa Ministarstva za infrastrukturu i energetiku od 12.04.2012. godine, koji je upućen tužiocu, utvrđeno je da je rešenjem Ministarstva za infrastrukturu i energetiku 01.03.2012. godine, već izdata energetska dozvola za izgradnju mini hidroelektrane P., na R. r., ovde tuženom PD P.B. DO K., tako da se tužiocu ne može dati saglasnost da na istoj reci izgradi hidroelektranu. Sada pok. S., ni na koji način nije omogućila tužioca da dobije lokacijsku i građevinsku dozvolu za izgradnju mini hidroelektrane, već je tužiočev zahtev za izdavanje lokacijske dozvole za izgradnju hidroelektrane odbačen iz drugih razloga, između ostalog i što nije imao saglasnost nadležnog Ministarstva, a koju saglasnost nije ni mogao, niti može da dobije jer je Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku već bilo izdalo dozvolu za izgradnju hidroelektrane na istoj reci ovde tuženom PD P.B. DO K..

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen primarni i eventualni tužbeni zahtev tužioca.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni zakonski uslovi za ništavost ugovora o konstituisanju prava stvarne službenosti, jer iz utvrđenih činjenica proizlazi da sada pok. S. svojim postupcima nije onemogućila tužioca da dobije lokacijsku i građevinsku dozvolu za izgradnju mini hidrocentrale, već je njegov zahtev za dobijanje lokacijske dozvole odbačen jer nije imao saglasnost nadležnog ministarstva. Zato ugovor o konstituisanju prava stvarne službenosti, koji je overen pred sudom nije ništav u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova po kojima je S. mogla da opozove ovlašćenje – saglasnost izjavom od 28.08.2013. godine, u delu koji se odnosi na podnošenje zahteva u njeno ime, prijem rešenja, saglasnosti, odluka i slično, izjavljivanja žalbi, odustanka od istih, podizanje tužbe, postizanje poravnanja i slično, jer za opoziv takve vrste ovlašćenja nije potrebna saglasnost tužioca shodno odredbi člana 92. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Ovom izjavom sada pok. S. nije opozvala ovlašćenje – saglasnost od 14.11.2011. godine, u delu kojim je data saglasnost tužiocu da izgradi ustavu za potrebe mini hidroelektrane, ali kako je u postupku utvrđeno tužilac više nema pravni interes za korišćenje ovlašćenja jer ne postoji mogućnost da dobije lokacijsku i građevinsku dozvolu za izgradnju mini hidroelektrane. Sada pok. S.B., mogla je da da saglasnost tuženom PD P.B. DO K., za ustanovljenje prava stvarne službenosti za prolaz, prelaz i postavljanje dovodnog podzemnog cevovoda preko katastarske parcele … KO N.S., jer je suvlasnik na spornoj parceli, a kako sada pok. J.P. kao drugi suvlasnik na spornoj parceli nije dala saglasnost tužiocu za korišćenje predmetne nepokretnosti slobodno je mogla da zaključi ugovor o konstituisanju prava stvarne službenosti sa tuženim PD P.B. DO K., a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. Pravilno je na utvrđeno činjenično stanje primnjeno materijalno pravo kada je odbijen eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio naknadu štete zbog nemogućnosti izgradnje mini hidroelektrane. Tužilac nije pružio dokaze da krivicom tuženih nije dobio odobrenje nadležnih organa za izgradnju mini hidroelektrane, te nema pravo na naknadu eventualne štete u smislu odredbe člana 154. i 158. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo tim pre, što tužilac tužbom ne traži povraćaj novčane naknade koju je isplatio sada pokojnoj S.B., pa su njegovi navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud je cenio ostale navode u reviziji tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilno donetu odluku drugostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.