Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Mileva Vuković iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu i Zemljoradničke zadruge Dobroselica, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 259/24 od 12.06.2024. godine, u sednici održanoj 10.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 259/24 od 12.06.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 259/24 od 12.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 2910/21 od 19.09.2023. godine, stavom I izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti. Stavom II izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje prema tuženima kojim je traženo da se utvrdi da tužilja ima pravo svojine dela katastarske parcele broj .. k.o. Dobroselica u površini od 304,2 m2, što u realnom delu iznosi 304/832 i predstavlja južni deo ove katastarske parcele u okvirnim granicama određenim u ovom stavu izreke i vikend objekta i pomoćnog objekta broj 2 i pomoćnog objekta numerisanog brojem 4, bliže opisanim u ovom stavu izreke, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužilja svoje pravo upiše kod SKN Čajetina. Stavom III izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženima kojim je traženo da se utvrdi da tužilac ima pravo svojine dela katastarske parcele broj .. k.o. Dobroselica u površini od 527,3 m2, što u realnom delu iznosi 528/832 i predstavlja severni deo ove katastarske parcele u okvirnim granicama određenim u ovom stavu izreke i vikend objekta numerisanog pod brojem 6, pomoćnog objekta numerisanog brojem 7 i bunara numerisanog brojem 8, bliže opisanim u ovom stavu izreke, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužilac svoje pravo upiše kod SKN Čajetina. Stavom IV izreke, obavezani su tužioci da tuženoj Republici Srbiji na ime naknade troškova postupka solidarno plate iznos od 119.812,50 dinara. Stavom V izreke, u odnosu na tuženu Zemljoradničku zadrugu Dobroselica je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 259/24 od 12.06.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilaca čiji je osnov utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Revidenti nisu uz reviziju priložili drugačije odluke sudova koje bi bile predmet ocene ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Ispitujući dozvoljenost revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja tužioci su podneli 19.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 1.000.000,00 dinara, a ta vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković