.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2135/2025
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Minčić Marković, advokat iz ..., protiv protivnika predlačaga Grada Pirota, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Pirot, radi određivanja naknade za nacionalizovanu imovinu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pirotu Gž 427/24 od 26.11.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv stava prvog izreke rešenja Višeg suda u Pirotu Gž 427/24 od 26.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Pirotu R1 37/23 od 02.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbačen je predlog predlagača za isplatu naknade za nacionalizovanu imovinu njegovog pravnog prethodnika BB, bivšeg iz ..., a po pravnosnažnom rešenju o nacionalizaciji imovine Komisije za nacionalizaciju NOO Pirot – srez Niš, broj: 05-7172-60 od 09.02.1960. godine i ukidaju sve sprovedene radnje zbog apsolutne nenadležnosti za odlučivanje a zbog isključive nadležnosti Agencije za restituciju. Stavom drugim izreke, Osnovni sud u Pirotu oglasio se nenadležnim (greškom naznačeno stvarno nenadležnim) za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, shodno članu 16. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku. Stavom trećim izreke, konstatovano je da se pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Niš, vodi postupak po zahtevu predlagača za vraćanje imovine pod brojem 46-008854/12, koja je predmet vanparničnog postupka, što podrazumeva i obeštećenje, odnosno novčanu naknadu ukoliko se usvoji zahtev predlagača za vraćanje nacionalizovane imovine. Stavom četvrtim izreke, konstatovano je da će odluka o troškovima zavisiti od konačnog ishoda postupka i od uspeha stranaka u sporu.
Rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž 427/24 od 26.11.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđeno je prvostepeno rešenje u stavovima prvom, drugom i trećem izreke, a žalba predlagača odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, prvostepeno rešenje u stavu četvrtom kojim je odlučeno o troškovima postupka ukinuto je i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv stava prvog izreke pravnosnažnog drugostepenog rešenja, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost drugostepenog rešenja u pobijanom delu na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku («Službeni glasnik RS», br.72/11, 55/14, 87/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
Prema razlozima nižestepenih sudova, ne postoji sudska nadležnost za odlučivanje o predlogu tužilje za određivanje naknade za nacionalizovanu imovinu njenog pravnog prethodnika pok. BB, bivšeg iz ..., a koja je nacionalizovana pravnosnažnim rešenjem o nacionalizaciji Komisije za nacionalizaciju NOO Pirot – srez Niš, broj: 05-7172-60 od 09.02.1960. godine, a koji postupak se već vodi pred Agencijom za restituciju pod brojem 46-008854/21, sve ovo primenom odredbe člana 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao i članova 16. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku koji se shodno primenjuje prema članu 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti jer su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da u konkretnom slučaju ne postoji nadležnost suda da o predlogu predlagača odlučuje. Ovo stoga što je odredbom člana 51. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju («Sl. glasnik RS», br.72/2011 ... 153/2020), osnovana Agencija za restituciju, radi vođenja postupka i odlučivanja o zahtevima za vraćanje imovine, kao i radi isplate novčane naknade i obeštećenja i obavljanja drugih poslova utvrđenih zakonom i koja prema članu 40. po zahtevu za vraćanje imovine vodi postupak u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, sve ovo u slučaju kada je imovina oduzeta primenom, pored ostalih, i Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta («Službeni list FNRJ», br. 52/58). Kako je pravnom prethodniku predlagača rešenjem broj 05-2172/1-60 od 09.02.1960. godine, imovina u pogledu koje predlagač traži obeštećenje, oduzeta primenom navedenog zakona, pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje predlagač može ostvariti isključivo u postupku koji vodi Agencija za restituciju, koja o njenom zahtevu i treba da odluči primenom Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Predlagač je ovaj postupak pred Agencijom za restituciju i pokrenula a navodi revizije o mogućnosti da i sud paralelno vodi postupak, neosnovani su jer rešavanje o zahtevu predlagača nije u nadležnosti suda.
Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da ne postoji sudska nadležnost te je pravilno primenjena odredba člana 16. Zakona o parničnom postupku koji se shodno primenjuje na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni suda je primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
