Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4702/18 od 13.03.2019. godine, žalba tužilaca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilaca za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica, koje je stradalo u saobraćajnom udesu. Tužbeni zahtev je odbijen, nakon što su sudovi utvrdili da nije bilo odgovornosti osiguranika tuženog, za nastali štetni događaj. Pobijana odluka je doneta uz primenu materijalnog prava na kojima se zasnivaju i odluke Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu da se pravnosnažna odluka ne može osporavati primenom člana 404. stav 1. ZPP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ali i da odluka sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, što znači da eventualno drugačija odluka o osnovanossti zahteva za naknadu štete iz saobraćajnog udesa, ne znači nužno i neujednačenu sudsku praksu, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, što znači da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 02.06.2015. godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, tako da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude tužilje AA 1.350.000,00 dinara (kojoj su uračunati i materijalni troškovi sahrane, podušja i podizanja nadgrobnog spomenika), BB 872.000,00. dinara, VV 956.000,00 dinara, GG 1.190.000,00 dinara, maloletnog DD 1.160.000,00 (utvrđena u skladu sa odredbom člana 29. ZPP) i tužilje ĐĐ 800.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 120,6313 dinara za 1 evro, predstavlja dinarske protivvrednosti ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela svakog od tužilaca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić