.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 216/2017
27.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Devrnja, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., VV, GG i DD, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milenko Krunić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2921/16 od 26.10.2016. godine, u sednici održanoj 27.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2921/16 od 26.10.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2921/16 od 26.10.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji, presudom P 809/15 od 13.04.2016. godine, javno objavljene 21.04.2016. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac suvlasnik od ¼ idealnih udela na nepokretnostima (bliže označenim u izreci prvostepene presude) i suvlasnik od ¼ idealnih udela na pokretnim stvarima (bliže označenim u izreci prvostepene presude) i da se obavežu tuženi da solidarno naknade tužiocu troškove parničnog postupka (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi troškove parničnog postupka tuženom BB u iznosu od 98.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2016. godine kao dana presuđenja pa do isplate i tuženima VV, GG i DD, u iznosu od 202.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2016. godine kao dana presuđenja pa do isplate (stav drugi izreke). U preostalom delu odbio je kao neosnovan zahtev tuženih VV, GG i DD za naknadu troškova postupka za iznos od 33.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2016. godine, kao dana presuđenja pa do isplate (stav treći izreke).
Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž 2921/16 od 26.10.2016. godine, odbio je žalbu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 809/15 od 13.04.2016. godine (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, je propisano da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su Zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Stoga, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U ovom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužioca iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je suvlasnik sa ¼ dela na nepokretnim i pokretnim stvarima bliže navedenim u izreci prvostepene odluke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 28.08.2015. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 50.000,00 dinara. Na ročištu održanom 07.12.2015. godine, utvrđena je vrednost predmeta spora u iznosu od 1.600.000,00 dinara. Prema nalogu za plaćanje takse od 21.04.2016. godine, određena je sudska taksa za razliku od takse na tužbu u iznosu od 52.900,00 dinara (01.09.2015. godine određena je taksa na tužbu u iznosu od 3.900,00 dinara) i taksa na presudu u iznosu od 56.800,00 dinara) koji iznos takse shodno Tar. broju 1, stav 1. tačka 5. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br.28/94,...,106/15) odgovara vrednosti predmeta spora u iznosu od 1.600.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca, kao glavni zahtev, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
