III NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1237/24 od 09.05.2024. godine, u preostalom delu.

IV ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1237/24 od 09.05.2024. godine.

V OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 67.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10927/22 od 01.11.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 10927/22 od 01.07.2024. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 29.08.2023, godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih invalidnina za period od 01.07.2019. godine do 30.06.2023. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 184.265,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1237/24 od 09.05.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10927/22 od 01.11.2023. godine u stavu prvom, delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih invalidnina za period od avgusta 2019. godine do 30.06.2023. godine isplati pojedinačne mesečne iznose kao sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, a žalba tužene u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10927/22 od 01.11.2023. godine u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene invalidnine za mesec jul 2019. godine isplati 65.230,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.08.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10927/22 od 01.11.2023. godine, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 150.515,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju u odnosu na potvrđeni deo, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, troškove nije tražio.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u delu u kome je odlučeno o naknadi štete zbog neisplaćenih invalidnina za period od 01.01.2021. godine do 30.06.2023. godine, radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u napred navedenom delu, na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene u tom delu osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je, rešenjem Skupštine opštine Prizren – Odeljenje za društvene delatnosti 06 br. 585-978/86 od 17.03.1997. godine, priznato svojstvo civilnog invalida rata II grupe sa 100% trajnog telesnog oštećenja i pravo na ličnu invalidninu u mesečnom iznosu od 72,47 % od mesečnog iznosa lične invalidnine vojnog invalida I grupe i pravo na dopunsku ličnu invalidninu u mesečnom iznosu od 37% od prosečne zarade u Republici Srbiji za prethodni mesec, koja prava po navedenom rešenju pripadaju tužiocu počev od 01.01.1997. godine sve dok postoje zakonski uslovi a pravo na civilnu invlidninu utvrđeno je rešenjem Pokrajinskog komiteta za zdravstvo i socijalnu politiku br.585-978/86 od 21.10.1986. godine, prestalo je 31.12.1996. godine. Tužilac je na dan 12.09.2022. godine u životu, prema potvrdi javnog beležnika Vesne Blagojević iz ... od 12.09.2022. godine i ne ostvaruje primanja po osnovu invaliditeta od strane Privremenih administracija na teritoriji AP KiM, jer ne postoji ekvivalent takvom davanju na teritoriji AP KiM, prema potvrdi Departmana za penzije od 23.05.2023. godine. Prema dopisu Opštinske uprave Ub, Odeljenja za delatnosti ustanove i zaštitu životne sredine boračko invalidska zaštita br.580-05/23 od 08.02.2023. godine, tužilac nikada nije bio prijavljen nadležnom organu Opštine Ub, Službi za boračko invalidsku zaštitu, radi isplate invlidnine. Ličnu invaidninu tužilac je primao do 1999. godine, u kom periodu je stanovao na teritoriji AP KiM, a od 2017. godine stanuje u ... gde je i prijavio prebivalište. Nikada nije dobio odluku kojom je prestalo pravo na ličnu invalidninu niti se obraćao tuženoj sa zahtevom za nastavak plaćanja invalidnine. Visina tužbenog zahteva za sporni period utvrđena je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijsko ekonomske struke od 24.07.2023. godine, na koje stranke nisu imale primedbe u pogledu metodologije izrade i računskog obračuna.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, člana 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, člana 28., 69., 71., 95. i 98. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Službeni list SRJ'', br. 24/98, 25/2000“), (''Službeni glasnik RS'', br. 101/2005,111/2009, 50/2018), člana 33.,34.,117. i 121. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (''Službeni glasnik RS'', br.18/20), ocenio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, s obzirom da je tužena odgovorna za materijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo jer je bila u obavezi da obezbeđuje ostvarivanje prava vojnih invalida prediviđena navedenim zakonima, odnosno da izvršava rešenja kojima su korisnicima priznata prava, s obzirom da su u pitanju lična prava koja se ostvaruju pod uslovima i u postupku propisanim zakonom. Pripadajuća invalidnina predstavlja istovremeno stečeno pravo tužioca, čije je mirno uživanje zajemčeno članom 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tužena nije pružila dokaze da su zakonski osnovi prestali, niti da je tužilac neprijavljivanjem promene mesta prebivališta onemogućio isplatu ličnih invalidnina. Odlučujući o prigovoru zastarelosti potraživanja prvostepeni sud je zaključio da nije protekao rok propisan odredbom člana 361. Zakona o obligacionim odnosima. Drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio, prihvatajući izneti zaključak, osim u delu potraživanja naknade štete tužioca za jul 2019. godine, nalazeći da je u tom delu prvostepeni sud pogrešno cenio prigovor zastarelosti potraživanja, pa je u tom delu prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo pri odlučivanju o obavezi tužene da tužiocu naknadi štetu na ime neisplaćene lične invalidnine za period od 01.01.2021. godine do 30.06.2023. godine, pa tužena, osnovano, u tom delu, na to u reviziji ukazuje, dok je odluka nižestepenih sudova o usvajanju tužbenog zahteva tužioca za period pre januara 2021 godine pravilna.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su propustili da primene odredbe Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“ broj 18/20). Tim zakonom uređuju se prava i uslovi za ostvarivanje prava i civilnih invalida rata, između ostalih na ličnu invalidninu i na ortopedski dodatak. Zakonom o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kojim su uređena prava i uslovi za ostvarivanje civilnih invalida rata, za koja se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i budžetu jedinice lokalne samouprave (član 1. i član 4.) propisano je da državljanstvo Republike Srbije, kao uslov propisan zakonom, podrazumeva postojanje tog državljanstva u vreme podnošenja zahteva za priznavanje, kao i za vreme ostvarivanja prava priznatih po tom zakonu (član 31). Prava po tom zakonu su i lična invalidnina i ortopedski dodatak (član 32). Ta prava određuju se u mesečnim iznosima i dospevaju nakon što rešenja o priznatom pravu postane konačno i pravnosnažno, a isplaćuje se unazad (član 33). Prema odredbi člana 191. navedenog zakona, korisniku koji nema državljanstvo Republike Srbije kome su priznata prava po zakonima koji prestaju da važe početkom primene ovog zakona, prestaju priznata prava danom početka primene ovog zakona ukoliko nije stekao državljanstvo Republike Srbije (osim za ratnog vojnog invalida koji je stekao pravo po osnovu člana 5. tačka 2. - 7. do stupanja na snagu ovog zakona). Tužilac je stekao pravo na invalidninu sa priznatim svojstvom civilnog invalida rata, kao i pravo na dopunsku ličnu invalidninu, prema navedenim rešenjima Republike Srbije, Kosovo i Metohija, Skupština opštine Prizren, po propisima koji su prestali da važe početkom primene ovog zakona. Prema odredbi člana 211. stav 1. navedenog zakona, danom početka primene ovog zakona prestaje da važi i Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica („Službeni glasnik SRS“ br. 54/89 i „Službeni glasnik RS“ br 137/04, 69/12- US i 50/18) i Zakona o pravima civilnih invalida rata („Službeni glasnik RS“ br 52/96) na osnovu kojih su doneta rešenja na kojima tužilac temelji pravo na invalidninu i na dopunsku ličnu invalidnu. Prema citiranim odredbama, bitno je bilo da tužilac dokaže da ima državljanstvo Republike Srbije i na dan stupanja na snagu navedenog zakona. Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica stupio je na snagu 8. dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i primenjuje se od 01.01.2021. godine. Prema odredbama člana 199. stav 1. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, prvostepeni organ, po službenoj dužnosti, do dana početka primene ovog zakona doneće rešenja kojima će prava priznati po propisima koji važe do početka primene ovog zakona prevesti i priznati u skladu sa ovim zakonom, pa tako i lične invalidnine i ortopedski dodatak. O svim navedenim okolnostima koji se tiču eventualnih prava tužioca po postupanju na snagu i od početka primene Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i članova njihovih porodica, koje su od značaja za ostvarivanje prava na invalidninu od strane tužioca u periodu od 01.01.2021. godine pa nadalje, na koji period se odnosi tužbeni zahtev, tužilac nije naveo nijednu relevantnu činjenicu, prema kojoj bi mogao ta prava ostvarivati i u ovom periodu. Naprotiv, i za taj period tužilac temelji zahtev na rešenjima čije važenje je prestalo, pa organi tužene nisu ni bili u obavezi da po takvim rešenjima postupaju. Prema tome je tužbeni zahtev tužioca neosnovan za period od 01.01.2021. godine do 30.06.2023. godine.

Iz izloženih razloga Vrhovni sud na primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u stavu drugom izreke presude.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužene u preostalom delu na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Predmet tražene pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari je naknada štete zbog neisplaćene invalidnine za period od avgusta 2019. godine do decembra 2020. godine. O pravu tužioca, visini tražene naknade i pripadajuće kamate nižestepeni sudovi su u tom delu odlučili pravilnom primenom materijalnog prava , koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga odlučeno kao u stavu trećem izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca i tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3. ZPP).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 02.09.2022. godine, a vrednost predmeta spora preostalog pobijanog dela je 1.257.175,29 dinara.

Kako vrednost predmeta spora preostalog pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to proizlazi da revizija tuženog u tom delu nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Prema konačnom uspehu stranaka u parnici preinačena je i odluka o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka. Visina je odmerena na ime traženih troškova srazmerno uspehu tužioca u sporu, i to: za sastav tužbe i dva obrazložena podneska iznos od po 11.250,00 dinara, primenom Advokatske tarife („Službeni glasnik RS“ br.121/12...37/2021) važeće na dan preduzimanja tih parničnih radnji, za pristup punomoćnika na dva održana ročišta iznos od po 21.375,00 dinara, primenom Advokatske tarife („Službeni glasnik RS“ br.43/23) važeće na dan preduzimanja tih parničnih radnji, na ime troškova veštačenja 15.000,00 dinara, troškova prevođenja prilikom saslušanja tužioca 6.500,00 dinara, što sve ukupno iznosi 98.000,00 dinara, zbog čega je primenom odrebe člana člana 153., 154. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Tužena je delimično uspela u postupku po reviziji, zbog čega joj primenom članova 163. stav 1. i 2. i člana 165. stav 1. ZPP, pripadaju i troškovi revizijskog postupka. Visina je odmerena na ime traženih troškova srazmerno uspehu u sporu i to: za sastav revizije od 67.500,00 dinara, prema Advokatskoj tarifi važećoj na dan preduzimanja te parnične radnje, pa je odlučeno kao u stavu petom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković