U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilja maloletne AA i maloletne BB, obe iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka, VV iz ..., a koje zastupa punomoćnik Goran Branković, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Srećko Mitrić, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 686/19 od 12.12.2019. godine, u sednici održanoj 27.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 686/19 od 12.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P2 275/19 od 03.10.2019. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne AA u visini od 8.000,00 dinara mesečno, a maloletne BB 7.000,00 dinara mesečno, počev od 20.08.2019. godine pa ubuduće dok ova obaveza po zakonu traje i to uplatom zakonskom zastupniku maloletne dece – VV, svakog 1-og do 5- og u mesecu za tekući mesec, s tim što će dospele rate platiti odjednom sa pripadajućom zakonskom kamatom od padanja u docnju do isplate, dok je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev maloletne BB preko dosuđenog iznosa do traženih 8.000,00 dinara mesečno sa zakonskom kamatom na dospela potraživanja. Stavom drugim izreke konstatovano je da se ovom presudom menja presuda Osnovnog suda u Valjevu P2 319/16 od 17.03.2017. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove postupka od 31.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 686/19 od 12.12.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i nepravilno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilje AA i BB su zajednička deca tuženog i VV, koja samostalno vrši roditeljsko pravo nad oba maloletna deteta. Pravnosnažnom sudskom odlukom, donetom 17.03.2017. godine, tuženi je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne AA u visini od 6.000,00 dinara, koja je rođena … . godine i u vreme prethodnog presuđenja bila učenica drugog razreda, a maloletne BB u visini od 5.000,00 dinara, koja je rođena ... . godine i u vreme prethodnog presuđenja bila u predškolskom uzrastu. Maloletna AA je sada učenica petog, a maloletna BB učenica trećeg razreda osnovne škole. Oba deteta imaju i vannastavne aktivnosti (škola odbojke i likovna senkcija), a po potrebi pohađaju i privatne časove matematike i stranog jezika. Njihova zakonska zastupnica pored ovih ima i troškove vezane za rekreativnu nastavu i ekskurziju dece. Uzimajući u obzir ove troškove (čija visina je bliže određena nižestepenim odlukama), kao i troškove neophodne za ishranu, za nabavku odeće, obuće, sredstava za higijenu, kao i za redovne školske potrebe, sudovi su utvrdili da je za podmirenje neophodnih mesečnih potreba maloletne AA neophodno 26.000,00 dinara mesečno, a maloletne BB 24.000,00 dinara mesečno. Maloletna deca i dalje žive sa majkom VV, koja je zaposlena u ... u ..., kao ... i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 35.000,00 dinara mesečno i ne ostvaruje prava iz socijalne zaštite. Žive u iznajmljenom stanu, za koji VV mesečno plaća oko 70 evra, dok za komunalane usluge plaća 5.000,00 dinara. U grejnoj sezoni ovi troškovi iznose 3-4.000,00 dinara više, jer se greju delimično na struju a delimično na drva, za koja u grejnoj sezoni izdvaja oko 24.000,00 dinara. Sudovi su utvrdili i da su tužilje u septembru 2019. godine dobile po 3.000,00 dinara pomoći za nabavku školskog pribora, a u periodu od 2016. i tokom 2017. godine, ukupno četiri puta su primile jednokratnu novčanu pomoć, koja zajedno iznosi 35.000,00 dinara. Tuženi je zaposle kao službenik u ... i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 32.500,00 dinara, od čega 20.500,00 dinara daje na ime izdržavanja dece po sudskim odlukama (za tužilje i za decu iz prethodnog braka). Živi u nasleđenoj kući u selu ..., a poseduje i zemlju (njive) u površini od 1,2 ha koju ne obrađuje i ne daje je u zakup – najam. Boluje od dijabetesa tipa 2 i polineuropatije, a prima terapiju za dijabetes i visok pritisak.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno nižestepeni sudovi nalaze da je došlo do promene okolnosti koje iziskuju promenu odluke o visini izdržavanja maloletne dece, u smislu člana 164. Porodičnog zakona („Sl.glasnik RS“ br.18/05), imajući u vidu period koji je protekao od donošenja prethodne pravnosnažne sudske odluke kojom je odlučeno o visini izdržavanja, u kom (periodu) je došlo do promene razvojnih i obrazovnih potreba i obaveza dece, a što je dovelo i do povećanja novčanih sredstava neophodnih za njihovo zadovoljenje, pa su adekvatnom primenom člana 160. stav 1. Zakona, sudovi utvrdili potrebe dece i pravilno odredili visinu obaveze tuženog, da doprinosi njihovom izdržavanju u dosuđenim iznosima, uzimajući u obzir da je u mogućnosti da ostvari i dodatni prihod obrađivanjem ili davanjem u zakup poljoprivrednog zemljišta na kome je vlasnik.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao vidu navode kojima tužilac ukazuje da ima određena ograničenja za rad zbog konstatovanih zdravstvenih problema, pa nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Naime, pored toga što tužilac dodatna sredstva može obezbediti davanjem u zakup poljoprivrednog zemljišta, kako to sudovi osnovano zaključuju, činjenica da tužilac ima određene zdravstvene probleme (bolesti), bez bližeg određenja koje vrste fizičkih ograničenja on ima, ne znači da ne sme da obavlja bilo kakve fizičke poslove ili da na svom poljoprivrednom domaćinstvu ne sme da obavlja lakše poslove koji ne iziskuju poseban fizički napor (gajenje živine, sitne stoke isl), na koji način bi mogao da obezbedi dodatna novčana sredstva ili bar određene prehrambene namirnice za sopstvene potrebe. Pri tom, ni u sudskom, ni u vansudskom postupku (pred nadležnim organom) nije utvrđena njegova nesposobnost za rad, pa imajući ovo u vidu kao i da, primenom člana 75. Porodičnog zakona, deca imaju pravo na izdržavanje od oba roditelja, sudovi osnovano nalaze da ova okolnost tužioca ne može osloboditi obaveze da doprinosi izdržavanju tužilja.

Vrhovi kasacioni sud nalazi da je prilikom odlučivanja o visini obaveze tuženog, pravilno cenjena i okolnost da on ima i decu iz prethodnog braka za koju takođe ima obavezu izdržavanja, s obzirom da bi u suprotnom njegova obaveza morala biti viša, imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe maloletne dece – ovde tužilja, kao poverilaca izdržavanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić