Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 416/16 od 07.07.2016.godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P2 34/16 od 17.03.2016.godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se tužiocima ne dosuđuju troškovi žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408 ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374 stav 2 tačka 2 ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru P2 355/14 od 19.09.2014.godine, izmenjena je odluka o vršenju roditeljskog prava, održavanju ličnih odnosa i izdržavanju određena presudom istog suda P2 472/12 od 21.09.2012.godine, tako što su mal. tužioci povereni na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, VV. Regulisan je način viđanja dece sa majkom, ovde tuženom, i ona obavezana da dečijem izdržavanju doprinosi sa po 3.000,00 dinara mesečno po detetu, odnosno ukupno 6.000,00 dinara počev od 19.09.2014.godine dok za to postoje zakonski uslovi. Mal. BB je rođen 2000.godine i pohađa srednju školu u ... kao i u vreme prethodnog presuđenja. Troškove prevoza u školu ne plaća jer putuje sa ocem. Majku posećuje svakodnevno, ponekad kod nje ruča i povremeno dobija džeparac po 100,00 dinara. Na ime džeparca dobija 3.000,00 dinara mesečno a za užinu 5.000,00 dinara. Mal. AA je rođen 2005. godine i ide u osnovnu školu. Za školske udžbenike i pribor na godišnjem nivou otac izdvaja 20.000,00 dinara što u proseku iznosi 833,33 dinara mesečno. Mal. AA za užinu dobija 2.000,00 dinara mesečno. Minimalne potrebe mal. BB iznose 11.333,33 dinara mesečno, a mal. AA 5.333,33 dinara mesečno.

Utvrđujući mogućnosti tužene i drugog roditelja da učestvuje u zadovoljenju tih potreba sudovi su našli da zakonski zastupnik mal. tužilaca živi u kući koja je vlasništvo njegovog oca u ... sa decom i vanbračnom suprugom i zarađuje 24.000,00 dinara mesečno. Prihode za život ostvaruje baveći se prevozom putnika i prodajom alata i mašina na pijaci, na koji način ostvaruje od 60.000,00 do 100.000,00 dinara. Otplaćuje kredit koji je uzeo pre dve godine za potrebe prevozničke delatnosti sa mesečnom ratom od 100 evra. Njegovi roditelji žive takođe u ... ali mu ne pomažu u izdržavanju zbog niskih prihoda.

Tužena je zaposlena u ... kao učiteljica i njena zarada iznosi 46.000,00 dinara. Dodatni prihod ostvaruje povremeno, dva do tri puta godišnje držanjem časova engleskog jezika po ceni od 500,00 dinara po času. Poseduje poljoprivredno zemljište koje prodaje radi obezbeđenja sredstava za plaćanje ekskurzije starijem sinu. Tokom trajanja braka sa zakonskim zastupnikom mal. tužilaca kupila je na kredit porodičnu kuću u ... na period od 25 godina za koju plaća mesečno ratu 20.500,00 dinara a korisnik je još jednog kredita podignutog pre dve godine za renoviranje te kuće koji otplaćuje u iznosu od 6.500,00 dinara mesečno. Njeni režijski troškovi iznose za struju 2.500,00 dinara, za grejanje 5.500,00 do 6.000,00 dinara, telefon i internet 2.700,00 dinara. Mal. BB mesečno plaća mobilni telefon 500,00 dinara, a mal. AA 1.200,00 dinara. Mal. tužioci dolaze kod nje za vikend i prespavaju.

Ceneći navedeno, sudovi su zaključili da se nisu stekli uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona i odbili tužbeni zahtev za izmenu odluke o izdržavanju dece nalazeći da na strani mal. tužilaca i na strani tužene nije došlo do kvalitativne promene relevantnih okolnosti koje bi bile od značaja za povećanje obaveze izdržavanja, naročito imajući u vidu kratak vremenski period između prethodnog presuđenja i novopostavljenog tužbenog zahteva (presuda Osnovnog suda u Somboru P2 355/14 doneta je 19.09.2014.godine a tužba je podneta 26.01.2016.godine).

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisano je, u prvom stavu, da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja (član 162. stav 3).

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi nalaze da su trenutne minimalne potrebe mal. BB 11.333,33 dinara mesečno, a mal. AA 5.333,33 dinara mesečno. Imajući u vidu da je u vreme donošenja prvostepene presude naknada za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju koja je utvrđena rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br.338-00- 00003/2016-09 od 29.02.2016.godine iznosila 23.320,00 dinara, utvrđene potrebe mal. dece, te činjenice da je tužena zaposlena, da ostvaruje zaradu u iznosu od 46.000,00 dinara, da povremeno drži privatne časove engleskog jezika po ceni od 500,00 dinara po času, da je u pitanju mlada i zdrava osoba koja može i mora dodatno da se angažuje da bi obezbedila deci potrebno izdržavanje, po mišljenju ovog suda, njene mogućnosti da u tom izdržavanju učestvuje su i veće od iznosa od po 3.000,00 dinara mesečno, odnosno, ona može sa još 2.000,00 dinara mesečno po detetu da doprinosi izdržavanju mal. tužilaca. Navedeni iznos će (ukupno 5.000,00 dinara po detetu), zadovoljiti potrebe mal. tužilaca, a egzistencija tužene neće biti ugrožena, posebno imajući u vidu da su deca poverena ocu na vršenje roditeljskog prava, te da majka ne učestvuje u svakodnevnoj brizi, vaspitanju i negovanju mal. dece.

U skladu sa navedenim, ovaj sud je, odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Za preostali iznos kojim je odbijen zahtev mal. tužilaca za izdržavanje od dosuđenih 5.000,00 dinara do traženih 8.000,00 dinara po detetu, revizija je neosnovana, odnosno mal. tužioci neosnovano ističu da su mogućnosti tužene veće od onih kako je navedeno u ovoj odluci, a pravilna je odluka drugostepenog suda u pogledu troškova postupka.

S tim u vezi odlučeno je kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Zahtev za naknadu troškova za sastav revizije je, imajući u vidu uspeh mal. tužilaca sa izjavljenom revizijom, te razloge pravičnosti odbijen, pa je u skladu sa čl. 207. PZ u vezi čl. 150. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić