.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21722/2022
30.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Jandrić Vilovski, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 384/22 od 20.09.2022. godine, na sednici održanoj 30.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 384/22 od 20.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 384/22 od 20.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu P 651/20 od 05.01.2022. godine obavezana je tužilja da tuženoj na ime naknade troškova postupka isplati 30.000,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž 384/22 od 20.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Vrbasu P 651/20 od 05.01.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u stavu drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Naime, odluka o troškovima parničnog postupka, kojom je tužilja obavezana da tuženoj te troškove nadoknadi, doneta je primenom odredaba čl. 153. i 154. ZPP i ne iziskuje potrebu da se primeni institut ujednačavanja sudske prakse po pitanju troškova postupka, o kojima sud odlučuje po pravilima sadržanim u Zakonu o parničnom postupku u svakoj konkretnoj parnici.
Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozovljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužilja je dana 22.04.2020. godine podnela tužbu radi isplate razlike između pripadajuće i isplaćene porodične invalidnine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 5.451,83 dinara.
Kako se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, doneta u postupku u sporu male vrednosti, to revizija tužene izjavljena protiv takve odluke nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
