U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Vladimir Borovac, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Boris Štajner, advokat iz ..., radi raskida ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4539/19 od 18.12.2019. godine, u sednici održanoj 23.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4539/19 od 18.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 2436/18 od 18.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je raskinut ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je overen kod Osnovnog suda u Novom Sadu pod br. Ov1 ../2010 dana 10.06.2010. godine, zaključen između tužilje, kao kupca i tužene, kao prodavca, a čiji je predmet stan br. .. na 1. spratu stambeno poslovnog objekta u ... u ul. ... br. .., u površini od 37,34 m2 koji je izgrađen na parceli br. .. KO ... i da se obaveže tužena da tužilji isplati 60.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2010. godine do isplate, i da joj naknadi troškove postupka sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka plati 166.675,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4539/19 od 18.12.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tužbeni zahtev tužilje usvojen, utvrđeno da je raskinut ugovor o kupoprodaji stana br. .., površine 37,34 m2 na 1. spratu stambeno poslovnog objekta u ... u ul. ... br. .., izgrađenog na parceli br. .. KO ..., overen kod Osnovnog suda u Novom Sadu pod br. Ov1 ../2010 dana 10.06.2010. godine, obavezana tužena da tužilji isplati 60.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2010. godine do isplate i na ime troškova postupka plati joj 293.182,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova žalbenog postupka plati 228.682,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužene, kao prodavca i tužilje kao kupca zaključen je ugovor o kupoprodaji, na kome su potpisi stranaka overeni od strane suda 10.06.2010. godine. Predmet ugovora o kupoprodaji je bio stan broj .. na 1. spratu stambeno poslovnog objekta u ... u ul. ... br. .., površine 37,34 m2, koji je izgrađen na parceli br. .. KO ... po ceni od 60.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa rokom isplate najkasnije do 05.07.2010. godine. Ugovor ne sadrži clausulu intabulanti. U vreme zaključenja ugovora o kupoprodaji zgrada nije bila uknjižena, a tužilja je izvršila uvid u ugovor o prodaji stana koji je tužena zaključila sa investitorom Trend Investion. Tužena je 10.06.2010. godine overila založnu izjavu na stanu broj .. u ... u ul. ... broj .. u korist Alfa banke, radi obezbeđenja novčanog potraživanja banke prema tužilji, kao dužnika po osnovu ugovora o stambenom kreditu od 08.06.2010. godine u visini od 61.696,66 evra, koji kredit joj je odobren za kupovinu predmetnog stana, jer stambeno poslovni objekat u ... u ul. ... br. .. nije bio uknjižen. Dogovoreno je da se po uknjižbi objekta i stana hipoteka prebaci na stan koji je bio predmet ugovora o kupoprodaji. Hipoteka nije prebačena, jer tužilja nije uspela da izvrši uknjižbu prava svojine na predmetnom stanu, s obzirom da je rešenjem RGZ SKN Novi Sad 2 od 11.10.2013. godine odbačen njen zahtev za upis prava svojine na predmetnom stanu. U toku je namirenje banke iz hipotekovane nepokretnosti. Tužilja je u celosti isplatila kupoprodajnu cenu, dinarsku protivvrednost 60.000 evra uplatom na račun tužene i u posed stana ušla je u julu 2010. godine. Rešenjem RGZ SKN Novi Sad 2 od 04.06.2011. godine izvršen je upis prava svojine na objektu u kom se nalazi predmetni stan u korist investitora DO Trend Invest Novi Sad. Investitor je predmetni stan prodao trećem licu, koje je stan prodalo, a krajnji kupac je pravo svojine na predmetnom stanu upisao u katastar. U julu 2018. godine tužilja je izvršila proveru u katastru i saznala da je treće lice upisano kao vlasnik na predmetnom stanu, i na zahtev vlasnika se iselila i predala mu u posed predmetni stan.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 17, 122. i 124. Zakona o obligacionim odnosima odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje smatrajući da je svaka ugovorna strana ispunila svoju obavezu, odnosno da je tužilja isplatila kupoprodajnu cenu, a tužena tužilji predala stan, te da nema mesta raskidu ugovora, jer je ugovor izvršen u celosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu, utvrdio da je raskinut da tužilji vrati 60.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom.

Članom 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o prodaji obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.

Članom 20. stav 1. Zakona o osnovana svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Članom 33. istog zakona, propisano je da na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Postupak upisa u katastar nepokretnosti sprovodi se po pravilima upravnog postupka pred nadležnim organom u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru (''Službeni glasnik RS'' br. 72//2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – odluka US, 96/15, 47/2017 – autentično tumačenje, 113/2017 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/2018 – dr. zakon). Članom 83.-88. Zakona o državnom premeru i katastru propisani su opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe. Članom 87. stav 1. istog zakona propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za isprave za upis, da bi bila podobna za upis, mora: 1) biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom; 2) sadrži izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a stavom 2. istog člana, propisano je da ako izjava o dozvoli upisa nije sadržana u privatnoj ispravi, odnosno ispravi o pravnom poslu, može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

Za sticanje prava svojine na nepokretnosti potrebno je pored pravnog osnova (odluke suda, odluke nadležnog organa ili ugovora o prodaji nepokretnosti) i način sticanja, a što je upis u katastar nepokretnosti. Upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu privatne ili javne isprave, koja je po sadržini i formi pogodna za upis. Privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis mora biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom i da sadrži izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, a koja može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje. Iz navedenog sledi da bi se lice na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti upisalo u javne knjige kao nosilac prava svojine, potrebno je da prodavac da izjavu o dozvoli upisa - clausula intabulanti. Imajući u vidu da su cilj i svrha zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti prenos prava svojine sa prodavca na kupca, pa kako upis prava svojine ne može da bude izvršen bez dozvole prodavca, to prodavac koji nije dao izjavu o dozvoli upisa nije izvršio svoju zakonsku i ugovornu obavezu da prenese pravo svojine na nepokretnosti na kupca.

Kod utvrđenog da su stranke zaključile ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u pisanoj formi, na kome su potpisi stranaka overeni od strane suda 10.06.2010. godine, da ugovor ne sadrži izjavu tužene o dozvoli upisa, niti je tužena takvu dozvolu dala u posebnoj ispravi, da je tužilja isplatila kupoprodajnu cenu i da nije u državini predmetnog stana, s obzirom da se iz istog iselila na zahtev lica koje je u katastru nepokretnosti upisano kao vlasnik predmetnog stana, to je pravilno drugostepeni sud utvrdio da je raskinut ugovor o kupoprodaji predmetnog stana zaključen između stranaka, jer tužena nije ispunila svoju obavezu – dala izjavu o dozvoli upisa, bez koje tužilja nije mogla da stekne pravo svojine na predmetnom stanu, a raskid ugovora je nastupio po samom zakonu, u smislu člana 124. Zakona o obligacionim odnosima.

S obzirom da je ugovor o kupoprodaji predmetnog stana raskinut, i kako je tužilja u celosti ispunila svoju ugovornu obavezu isplatom kupoprodajne cene, to ima pravo na povraćaj datog, odnosno 60.000 evra sa pripadajućom kamatom, na osnovu člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, članom 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete, stavom 2. da ako je jedna strana izvršila potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala, dok je stavom 5. propisano da strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.

Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, primenom člana 407. stav 2. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić