Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat u ..., protiv tuženog BB AD ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 169/19 od 25.02.2019. godine, na sednici održanoj 26.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 169/19 od 25.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 169/19 od 25.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli, P 142/18 od 11.10.2018. godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev; stavom drugim izreke utvrđeno je da je ništava odredba člana 2. tačka 1. podtačka 5. ugovora o kreditu za izmirenje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) br. ..., što je tuženi dužan priznati i trpeti; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zatetnom kamatom od 07.04.2016. godine do isplate; stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 52.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 169/19 od 25.02.2019. godine stavovima prvim i drugim izreke žalba tužioca je usvojena, žalba tuženog odbijena, pa je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati još i iznos od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na način i pod uslovima kao u prvostepenoj presudi, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništava odredba člana 2. tačke 1. podtačke 5. ugovora o kreditu za izmirenje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) br. ... i usvojen je tužbeni zahtev na ime sticanja bez osnova. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačiju odluku Apelacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. Pored navedenog, odluke prvostepenih sudova koje su priložene uz reviziju ne mogu biti primer drugačije ustaljene sudske prakse upravo zbog toga što se radi o odlukama prvostepenih sudova.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba sa zahtevom za utvrđenje ništavosti i sticanje bez osnova podneta je dana 24.01.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 30.000,00 dinara. Drugostepena presuda je doneta 25.02.2019. godine.

Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost pobijanog dela ispod navedenog zakonskog limita, revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić