.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21816/2024
06.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Jasmine Simović i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2147/24 od 10.05.2024. godine, u sednici održanoj 06.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2147/24 od 10.05.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2147/24 od 10.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2147/24 od 10.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 46523/21 od 12.07.2023. godine, ispravljena rešenjem tog suda od 18.12.2023. godine u delu kojim je dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe prema podnesku tužioca od 08.02.2023. godine; tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete za period od avgusta 2019. godine zaključno sa decembrom 2022. godine isplati iznose glavnice sa zakonskom zateznom kamatom, u visini i na način kako je to određeno u izreci te presude; odbijeni kao neosnovani predlozi za prekid i zastoj postupka. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u izreci prvostepene presude, ispravljene rešenjem tog suda od 18.12.2023. godine, tako što je tužena obavezana da tužiocu nadoknadi parnične troškove od 224.331,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka nije postavio.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava sadržanog u članovima 172, 297. stav 3, 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, obavezana je tužena da tužiocu za period avgust 2019. – decembar 2022. godine nadoknadi štetu u visini pojedinačnih mesečnih iznosa neisplaćene invalidnine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Odluka je zasnovana na utvrđenju da je tužiocu rešenjem nadležnog upravnog organa SO Podujevo od 13.11.1997. godine, kojim mu je utvrđeno svojstvo civilnog invalida rata VI grupe sa 60% telesnog oštećenja, priznato pravo na ličnu invalidninu počev od 01.01.1997. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Tužilac je državljanin Republike Srbije. Pravo priznato navedenim rešenjem nije prestalo, niti izmenjeno. Na taj način tužena je bez opravdanog razloga nezakonitim radom svojih organa uskratila tužiocu stečeno pravo na invalidninu i povredila njegovo pravo na mirno uživanje imovine proklamovano članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju izraženog pravnog shvatanja da osnov potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine po svojoj pravnoj prirodi nije isplata povremenog potraživanja, već naknada štete u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju kamata teče od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa na osnovu člana 186., u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenog razloga, ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti postoji potreba novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 22.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora u smislu člana 28. stav 1. ZPP je 955.320,66 dinara.
Pošto vrednost predmeta spora ne prelazi zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
