Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mladenović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Mitar Krstić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 572/24 od 30.05.2024. godine, u sednici održanoj 14.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 572/24 od 30.05.2024. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 572/24 od 30.05.2024. godine, usvojena je žalba tužilje pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 303/23 od 21.02.2024. godine, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, isplati 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2024. godine, kao dana presuđenja, do isplate, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji po istom osnovu isplati veći iznos od dosuđenog do traženih 100.000,00 dinara, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na dosuđeni iznos naknade štete isplati zakonsku zateznu kamatu od 20.03.2023. godine, kao dana podnošenja tužbe, do 30.05.2024. godine i obavezana tužena da tužilji, na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati 82.700,00 dinara, a na ime naknade troškova drugostepenog postupkka 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.03.2024. godine. Vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković