Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Nešić, advokat iz ... protiv tužene Opštine Bečej, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 545/23 od 08.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 545/23 od 08.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 545/23 od 08.03.2023. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P1483/21 od 19.01.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 300.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 300.000,00 na ime pretrpljenog straha, 300.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životnih aktivnosti i 80.000,00 na ime naruženosti, kao i da joj naknadi materijalnu štetu u ukupnom iznosu od 12.243,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate (stav prvi izreke). Obavezana je tužilja da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 62.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 545/23 od 08.03.2023. godine odbijena je , kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bečeju P. 1483/21 od 19.01.2023. godine (stav prvi izreke). Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023- drugi zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne i materijalne štete. O osnovanosti tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su odlučili nakon što je ocenom izvednenih dokaza utvrđeno da tužilja nije dokazala da se povredila na način opisan u tužbi, primenom pravila iz člana 8. u vezi članova 228-231. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilja uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi prozlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj ili pravnoj situaciji. Revizijom tužilja pobija ocenu izvedenih dokaza i time utvrđeno činjenično stanje, ali posebna revizija iz člana 404. ZPP rezervisana je za pitanja vezana za primenu materijalnog prava, pa nisu ispunjeni uslovi za prihvatanje revizije iz člana 404. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenoj revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.12.2021. godine, a preinačena podneskom od 19.01.2023. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora iznosi 992.243,00 dinara, odnosno 8.454,85 evra po kursu NBS za evro na dan preinačenja tužbe (1 evro = 117,3578).

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno na dan preinačenja tužbe 19.01.2023. godine, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 1. ZPP. Tužilja nije uspela u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, a troškovi tužene za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković