Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21885/2024
07.11.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Sanja Đurić Cvejić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Vladimir Milić advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 290/24 od 27.05.2024. godine, na sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 290/24 od 27.05.2024. godine.

Svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 207/22 od 18.07.2023. godine, stavom prvim izreke, određeno je da tužilac samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnom decom VV i GG, sa prebivalištem dece na adresi prebivališta oca. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečno po 15.000,00 dinara od 18.07.2023. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, na način opisan u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, određeno je da će se lični kontakt majke sa maloletnom decom odvijati svakog vikenda od petka od 18.00 časova do nedelje do 18,00 časova, tokom polovine letnjeg i polovine zimskog raspusta i tokom državnih i verskih praznika naizmenično, te na dan krsne slave i rođendana roditelja sa kojim ne žive. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu da tužena zaostale iznose na ime izdržavanja isplati odjednom. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi sve troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 290/24 od 27.05.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u odbijajućem delu odluke o izdržavanju tako što je tužena obavezana da na ime svog doprinosa plaća mesečno 15.000,00 dinara, i to za izdržavanje maloletne VV u periodu od podnošenja tužbe 03.02.2021. do prvostepenog presuđenja 18.07.2023. godine, a maloletnog GG i u periodu od 01.07.2022. do prvostepenog presuđenja 18.07.2023. godine, dok je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu odluke o izdržavanju u nepreinačenom delu u odnosu na maloletnog GG (za period od podnošenja tužbe 03.02.2021. do 01.07.2022.godine), kao i odluka o troškovima postupka. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), čije se odredbe primenjuju u ovom ppostupku na osnovu člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11, 6/15) i utvrdio da je revizija neosnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac (rođen 1978) i tužena (rođena 1975) su od 2008. godine bili u braku tokom koga je rođeno njihovo dvoje maloletne dece, sin GG (...2009) i ćerka VV (...2012). Nakon razvoda braka stranaka (presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 26/21 od 29.03.2022. godine), tužilac je nastavio da živi u ... sa mal. ćerkom, u kući koja je suvlasništvo njegovo i njegove majke (koja stanuje zasebno u drugoj kući u istom dvorištu); poseduje mini farmu i poljoprivredno zemljište od koga ostvaruje prihode. Tužena je stanuje u zakupljenom stanu u ... za koji plaća mesečnu zakupninu od 150 evra, kao i naknadu za komunalne usluge. Vlasnik je porodične kuće u kojoj žive njeni roditelji. Obe parnične stranke zaposlene su u JP „... Srbije“, svako sa zaradom od oko 70.000,00 dinara mesečno. Mal. sin parničnih stranaka je u početku živeo sa tuženom, da bi se od letnjeg raspusta 2022. godine preselio u očevo domaćinstvo u kome je i sada. Deca parničnih stranaka pohađaju srednju školu u ... (sin), odnosno osnovnu školu u ... (ćerka). Zdrava su, pravilnog razvoja, sa za svoj uzrast uobičajenim potrebama za stanovanjem, ishranom, higijenom, odećom, obućom, školskim udžbenicima i priborom, dokolicom i slično, za čije je podmirenje potreban mesečni iznos od po 30.000 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo pri odlučivanju o visini obaveze tuženog u izdržavanju maloletnog deteta i izmeni ranije donete odluke o visini izdržavanja.

Porodičnim zakonom je propisano (član 160): da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1); koja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4); da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2); da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3); kao i da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. stav 3); pri čemu se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka (član 164).