Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta o odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. U pobijanim odlukama je izražen pravni stav nižestepenih sudova da vrednosni sud i kritičko mišljenje jednog politačara o drugom izraženo u sredstvima javnog informisanja, ne predstavlja štetnu radnju koja bi mogla da dovede do povrede prava ličnosti, konkretno časti i ugleda tužioca, s obzirom da su nosioci javnih funkcija, kao javne ličnosti, dužni da trpe kritiku šireg obima nego pojedinci koji ne vrše javnu funkciju. Tužilac u reviziji tvrdi da nije reč o iznošenju mišljenja ili vrednosnog suda, već o iznošenju neistinitih tvrdnji o tužiocu od strane tuženog u sredstvima javnog informisanja usled kojih tužilac trpi nematerijalnu štetu, iz čega sledi da je sporno pravno pitanje vezano za konkretno činjenično stanje i rešenje spornog odnosa stranaka. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, u vezi sa zakonskim razlozima datim za odbijanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, nije ispunjen nijedan od zakonom propisanih uslova za prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 02.03.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 4.000.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 33.265,00 evra, s obzirom da je na dan ponošenja tužbe jedan evro vredeo 120,2447 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić