.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2207/2019
05.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3209/2018 od 11.05.2018. godine, u sednici od 05.06.2019. godine doneo je
R E Š E NJ E
I NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3209/2018 od 11.05.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3209/2018 od 11.05.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 236/17 od 20.02.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi je obavezan da mu naknadi štetu zbog neisplaćenih penzija za period od 01.12.2013. godine do 14.12.2015. godine, iznose navedene ovim delom izreke sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu naknadi štetu zbog neisplaćenih penzija za period od 01.03.1999. godine do 30.11.2013. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom četvrtim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3209/2018 od 11.05.2018. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i u delu stava četvrtog izreke kojim je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.600,00 dinara. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava četvrtog izreke, tako što je tuženi obavezan da na dosuđeni iznos parničnih troškova isplati zakonsku zateznu kamatu počev od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim stanovištem Vrhovnog kasacionog suda da pravo na penziju predstavlja imovinu i to pravo ne zastareva, ali potraživanje mesečnih iznosa penzije su novčano potraživanje i zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa, u smislu člana 372 Zakona o obligacionim odnosima. Rok zastarelosti od tri godine primenjuje se i u slučaju da je zahtev za isplatu penzije zasnovan na članu 172 Zakona o obligacionim odnosima, u smislu člana 376 tog zakona, pa nema mesta primeni opšteg roka zastarelosti potraživanja od 10 godina, kako se to revizijom neosnovano ističe, jer je članom 371 ZOO propisano da se opšti rok zastarelosti primenjuje samo na ona potraživanja za koja zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom od 06.01.2017. tužilac je tražio isplatu iznosa od 4.020.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Podneskom od 21.12.2017. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 2.746.238,28 dinara, koji je kao vrednost predmeta spora unet u uvod prvostepene presude.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
