Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 4718/24 od 10.04.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i umešača i potvrđeno je navedeno rešenje prvostepenog suda. Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, dela kojim je odbijen zahtev za mešanje, odbačen zahtev za ponavljanje postupka i odbačen predlog za ukidanje pravnosnažnosti presude prvostepenog suda donete u ovoj pravnoj stvari, blagovremeno je izjavljena posebna revizija od strane prijavljenog umešača „Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije“, preko punomoćnika advokata Dragoslava Ljubičanovića iz ... , pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka dozvoljena na osnovu člana 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011 ... 10/23), pa je pobijano rešenje ispitao primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 6. navedenog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u preostalom delu, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi iz člana 404. stav 1. da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji podnosioca protiv rešenja kojim je odlučeno da se odbija učešće u parnici kao umešača i odbija njegov predlog za ukidanje potvrde pravnosnažnosti presude donete u ovoj parnici.

Pravni institut izuzetne dozvoljenosti revizije uređen je u članu 404. Zakona o parničnom postupku, propisivanjem u stavu 1. da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisana je samo za pitanja iz oblasti primene materijalnog prava.

Rešenja kojima se odlučuje o učešću umešača i predlogu za ukidanje potvrde pravnosnažnosti presude donose se primenom procesnih normi, na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku. S obzirom da se primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije ne mogu razmatrati procesna pitanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnog rešenja kojim je odbijeno učešće umešača i odbačen predlog za ukidanje potvrde pravnosnažnosti presude donete od strane prvostepenog suda.

Revizija protiv ovih rešenja kojima se ne okončava postupak, nije dozvoljena primenom člana 420. stav 1. ZPP, zbog čega je odbačena primenom člana 413. istog zakona.

U pogledu odluke protiv koje je revizija dozvoljena, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

Pravnosnažnim rešenjem odbačen je predlog za ponavljanje postupka koji je u ovoj parnici podnet 24.02.2022. godine, nakon pravnosnažnosti presude donete protiv tuženog Sindikata radnika Elektroprivrede Srbije, kojom je usvojen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti odluka Glavnog odbora od 22.10.2021.godine, koje su bliže određene u izreci presude. Kao zakonski osnov po kome je traženo ponavljanje postupka od strane podnosioca označenog kao Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije, naveden je član 426. stav 1. tač 3) Zakona o parničnom postupku. Istim je predviđena mogućnost da se po predlogu stranke ponovi postupak ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno.

Po nalaženju nižestepenih sudova, predlog za ponavljanje postupka je nedozvoljen jer lice koje je podnelo predlog za stupanje u parnicu u svojstvu umešača i podnelo predlog za ponavljanje postupka, označeno je nazivom, PIB-om i matičnim brojem koji u potpunosti odgovaraju identifikacionim podacima tuženog, te zbog neispunjenih uslova iz člana 215. stav 1. ZPP nije stekao niti može svojstvo umešača. Sa stanovištem da isto lice ne može u parnici učestvovati i kao tuženi i kao umešač, drugostepeni sud je neosnovanim ocenio žalbene navode osporavanja pravilnosti rešenja prvostepenog suda o odbačaju podnetog predloga za ponavljanje postupka.

Izneto stanovište je na zakonu zasnovano.

Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 51/2009, 99/2011 (drugi zakon), 44/2019 (drugi zakon), čije se odredbe shodno primenjuju i na sindikate u pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom (član 2. stav 2.), propisano je da svaki član udrženja može pokrenuti postupak pred nadležnim osnovnim sudom za utvrđivanje ništavosti opšteg akta udruženja koji je donet suprotno statutu ili drugom opštem aktu udruženja, odnosno za utvrđivanje ništavosti pojedinačnog akta udruženja koji je donet suprotno zakonu, statutu i drugom opštem aktu udruženja, u roku od petnaest dana od dana saznanja za akta, a najjkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja akta (član 20. stav 1.), da se postupak za utvrđivanje ništavosti akata iz stava 1. ovog zakona vodi prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak ( član 20. stav 3). Pravilnikom o upisu sindikata u registar („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 50/05, 10/10) nije propisano da se u registar upisuje lice ovlašćeno za zastupanje, odnosno lice koje ima svojstvo zakonskog zastupnika. Pravni subjektivitet sindikata kao učesnika u sudskom postupku nižestepeni sudovi utvrđuje prema podacima koji se upisuju u registar. Na primenu Zakona o udrženjima građana upućuje i Ustavni sud u svojoj odluci IUo-7/2002 od 29.11.2022.godine.

Zakon o parničnom postupku, na čiju primenu upućuju citirane zakonske odredbe, kao osnovni uslov o učešću umešača u članu 215. propisuje da parnica teče među drugim licima. Dakle, svojstvo umešača se može steći u tuđoj parnici.

Vrhovni sud je pri odlučivanju u ovoj pravnoj stvari imao u vidu i da je prema stanju spisa, odlukom Ustavnog suda IUo-7/2002 od 29.11.2022.godine utvrđeno da odredba člana 79. stav 2. Statuta Sindikata radnika Elektroprivrede Srbije, broj 001 od 22.oktobra 2021.godine, nije u saglasnosti sa Ustavom, uz obrazloženje da odredbe Ustava ne daju mogućnost stupanja na snagu opštih akata pre njihovog objavljivanja, i da predmet spora u ovoj pravnoj stvari odnosi se na odluke donete istog dana kada je donet navedeni Statut.

Imajući u vidu da razloga koji su navedeni podnosilac predloga za ponavljanje postupka nije ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, donošenjem rešenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbačen nije došlo do pogrešne primene člana 430. Zakona o parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je reviziju odbio kao u izreci ovog rešenja, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković