Ocenjujući dozvoljenost izjavnjene revizije na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva.

Zahtevom o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom tražena je isplata duga tuženog po usmenom dogovoru stranaka iz maja 2018. godine da tužilac obavlja usluge prevoza vozilom tuženog, a ponekad i svojim vozilom za šta mu je delimično isplaćena naknada. Sadržina revizije ne ukazuje na pitanje od opšteg interesa ili u intresu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijane presude ne odstupa od dosadašnjeg tumačenja i primene prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio odluke iz kojih bi se moglo zaključiti da u činjenično i pravnoj situaciji slično onoj u konkretnom slučaju postoje različite sudske odluke odnosno suprtono presuđenje o zahtevu kao što je konkretan pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, sadržina izjavljene revizije ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora i na pogrešnu primenu materijalnog prava i samo se uopšteno ukazuje na potrebu za razmatranjem pravnih pitanja i interesu ravnopravnosti građana i označavanja sudske prakse.

Imajući u vidu da nisu ispunjeni uslovi odredbom člana 404. stav 1. ZPP čije bi postojanje revizije učinilo izuzetno dozvoljenom odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbama Zakona o parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima su tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1.) i da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6.).

Tužba u ovoj parnici je podneta 18.02.2020. godine, kao vrednost spora označen je iznos od 197.730,00 dinara, a postupak je vođen po pravilima u sporu male vrednosti.

Budući da je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je pravo na izjavljivanje revizije isključeno odredbom člana 479. stav 6. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena pa je odbačena na osnovu člana 413. ZPP kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković