Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. tog zakona ukoliko je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, međutim tuženi nije ukazao o kojoj povredi postupka je reč.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela broj .. k.o. Rumenka se u RGZ SKN Novi Sad 2 vodi kao zemljište u građevinskom području, njiva 2. klase površine 7103m2 i zemljište pod zgradom – objektom površine 78m2, odnosno ukupne površine 7181m2. Navedena parcela je upisana u list nepokretnosti broj .. k.o. Rumenka kao privatna susvojina više lica, između ostalih i tužioca u udelu 1875/7180. U G listu 02.04.2002. i 31.01.2005. godine upisan je teret prava prolaza. Tužilac je suvlasnički udeo od 850/7180 dela na predmetnoj parceli stekao nasleđem iza pokojne majke, koja je suvlasnički udeo stekla kupoprodajom krajem prošlog veka. Ostatak svog suvlasničkog udela na predmetnoj parceli od još 1025/7180 dela tužilac je stekao na osnovu ugovora o kupoprodaji od 30.06.2020. godine. U momentu kada je tužiočeva majka kupila deo parcele, do parcele se dolazilo poljoprivrednim putem, jer tada to nije bio asfaltirani put već utabana zemlja. Prema informaciji o lokaciji, izdatoj od strane Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove Grada Novog Sada na osnovu Plana generalne regulacije naseljenog mesta Rumenka („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 21/2015) parcela broj .. k.o. Rumenka je neizgrađeno građevinsko zemljište u građevinskom području naseljenog mesta Rumenka, a namena zemljišta je delom za javnu površinu (ulicu), a delom za stanovanje sa poslovanjem. Ova parcela je Planom generalne regulacije naselja Rumenka („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 10/2000,17/02 i 4/07) prvi put utvrđena za namenu javne saobraćajne površine – deo regulacije ulice. U periodu od donošenja navedenog plana do pokretanja parničnog postupka tužilac se nije javljao kao podnosilac primedbi, sugestija i predloga u javnom uvidu nacrta i predmetnih planskih dokumenata, već je tek nakon podnošenja tužbe podneo inicijativu za izmenu plana. Površina dela parcele planom namenjena za ulicu iznosi 6037m2, tako da udeo u m2 tužioca u ovoj površini (namenjenoj za javnu namenu) iznosi 1576,51m2. Površina parcele namenjena za stanovanje sa poslovanjem iznosi 1144m2. Iako je planskom dokumentacijom predmetna parcela u površini od 6037m2 namenjena za javnu namenu – sastav ulice, u prirodi je parela ušla u sastav pomenute ulice u površini od 3.959m2, a idealni deo tužioca koji je priveden nameni iznosi 1034/7180 dela, što odgovara površini od 1034m2. Tržišna vrednost predmetne parcele iznosi 30 evra/m2 odnosno 3.527,53 din/m2. Vrednost suvlasničkog udela tužioca u površini predmetne parcele planom namenjenim za javnu namenu (1576,51m2) iznosi 47.295,30 evra, odnosno 5.561.189,47 dinara, s tim što tužiocu ni njegovom pravnom prethodniku nije isplaćena naknada.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu isplati naknadu spram njegovog suvlasničkog udela u površini predmetne parcele koja je predviđena za javnu namenu (6.037m2) koji iznosi 1576,51m2, a zbog povrede prava na mirno uživanje imovine shodno članu 1. stav1. Protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i člana 58. Ustava Republike Srbije. Pri tome, činjenica da je od navedene parcele koja je planirana za površinu javne namene – ulicu privedeno nameni 3959m2 u okviru koje površine deo tužioca koji je priveden nameni iznosi 1034/7180 dela ili 1034m2, nije od značaja na pravo tužioca da mu tuženi isplati tržišnu vrednost za celokupnu površinu navedenih parcela, jer je njegovo pravo svojine realno izgubilo deo svoje suštine pošto je onemogućen da u punom obimu ostvaruje svojinska ovlašćena na zemljištu čiji je suvlasnik.

Vrhovni sud smatra da nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu potpuno utvrdili činjenično stanje.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije zajamčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.) i propisano je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.). Prema stavu 3. navedene odredbe, zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine.

Odredba člana 1. Protokola 1, uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadrži tri norme. Prve dve izražene su u prvom stavu navedenog člana i propisuju da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonima i opštim načelima međunarodnog prava. Treća norma nalazi se u drugom stavu označenog člana i predviđa da je državi dopušetno da primenjuje zakone koje smatra potrebnim kako bi regulisala korišćenje imovine. Takvo regulisanje korišćenja ili upotrebe imovine mora biti u skladu sa opštim interesom, ili da bi se obezbedila naplata poreza ili drugih dažbina ili kazni.

U konkretnom slučaju, postojanje Plana generalne regulacije naselja Rumenka („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 10/2000,17/02 i 4/07) kojim je parcela utvrđena za namenu javne saobraćajne površine – deo regulacije ulice je uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, a usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizacije. Tužilac je suvlasnički udeo 1025/7180 stekao ugovorom o kupoprodaji zaključenim 30.06.2020. godine, nakon Plana generalne regulacije, što ukazuje da je predmetna parcela u nesmetanom prometu i da nije ograničeno pravo raspolaganja, a tužiocu je ta okolnost morala biti poznata. Kako na parceli ima više suvlasnika, a u naravi se zna šta ko od suvlasnika koristi, da se u vreme kada je tužiočeva majka kupila deo ove parcele do nje dolazilo poljoprivrednim putem i tada to nije bio asfaltirani put i da je u G listu 2002. i 2005. godine upisan teret prava prolaza, ostalo je nerazjašnjeno da li su suvlasnici faktički izvršili deobu parcele i da li je u takvoj situaciji deo parcele koji je pripao tužiocu zauzet.

U smislu izloženog, po oceni revizijskog suda pravilna primena materijalnog prava je zahtevala utvrđenje navedenih okolnosti da bi se odlučilo o zahtevu tužiocu za dosuđivanje naknade. Naime, takva naknada dosuđuje se samo vlasniku koji je lišen svoje imovine, a u konkretnom slučaju sporna parcela je u suvlasništvu više lica i u jednom delu privedena nameni, pa je u situaciji razvrgnuća zajednice između suvlasnika bilo potrebno utvrditi da li je deo parcele koji tužilac koristi priveden nameni i na koji način je korišćen preostali deo parcele, ukoliko nije priveden nameni. Da li je tužiocu kao suvlasniku povređeno pravo na mirno uživanje imovine i da li mu za to pripada pravo na naknadu i u kojoj visini procenjuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, a naročito od toga na koji je način imovinu koristio do donošenja planskog akta i u kojoj meri i na koji način mu je takav način korišćenja sada uskraćen ili ograničen. Ove činjenice, kao i visinu naknade zbog eventualnog ograničenja prava na mirno uživanje imovine, dokazuje tužilac u skladu sa pravilom iz člana 231. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga obe nižestepene presude su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, radi pravilne primene materijalnog prava upotpuniti činjenično stanje na način naveden u ovom rešenju i pošto postupi po primedbama iz ovog rešenja ponovo će odlučiti o tužbenom zahtevu.

Odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od ishoda spora, zbog čega je pobijana presuda ukinuta i u tom delu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković