.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22291/2024
22.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov, Vesne Subić i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca Gradske Opštine Stari Grad, sa sedištem u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Beograd, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Agop Belanijan advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5487/22 od 21.03.2024. godine, u sednici održanoj 22.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5487/22 od 21.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5487/22 od 21.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1667/2022 od 17.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade za korišćenje tuđe stvari plati iznos od 752.590,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.08.2018. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj plati na ime troškova parničnog postupka iznos od 109.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5487/22 od 21.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu članova 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu naknade za korišćenje tuđe stvari u periodu od marta 2014. godine zaključno sa novembrom 2016. godine, uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava, Zakona o obligacionim odnosima. Odluka u sporu za isplatu naknade zbog korišćenja tuđe stvari zasniva se na konkretno utvrđenim činjenicama u svakom predmetu, koje činjenice se ne mogu osporavati u revizijskom postupku. U konkretnom slučaju utvrđeno je da tužena nije koristila predmetni prostor u spornom periodu jer se iz istog iselila sa svim licima i stvarima još 2010. godine i o tome obavestila zakupodavca, pre nego što joj je otkazan ugovor o zakupu 08.06.2011. godine, i u lokal se više nije vraćala. Zato u ovom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Revizija ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ali to nije razlog zbog koga se može izjaviti posebna revizija. Revizijom se ukazuje i na bitnu povredu odredana parničnog postupka što takođe ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta predviđena je isključivo na pitanja materijalnog prava, i može se dozvoliti ako je ispunjen i jedan od propisanih razloga koji opravdava njenu izuzetnost, što ovde nije slučaj.
Zbog iznetog, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 03.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela od 752.590,00 dinara ne prelazi propisanu dinarsku protivvrednost za dozvoljenost ovog pravnog leka, zbog čega je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
