.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22295/2024
28.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA i maloletne tužilje BB, koju zastupa zakonska zastupnica AA, obe iz ..., a koje zastupa punomoćnik Aleksandra Igić, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje AA, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 436/24 od 17.07.2024. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje AA izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 436/24 od 17.07.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje AA izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 436/24 od 17.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 330/19 od 14.12.2023. godine stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje maloletne BB pa je obavezana tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljeni strah isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje mal. BB na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljeni strah preko iznosa dosuđenih u stavu prvom izreke, do traženih iznosa, kao i zahtev da se isplati na ime sastava odštetnog zahteva u vansudskom postupku 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje AA kojim je tražila da joj tužena isplati na ime sastava odštetnog zahteva u vansudskom postupku iznos od 3.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji mal. BB naknadi troškove parničnog postupka od 227.036,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje mal. BB za naknadu troškova postupka od traženih 463.496,94 dinara do dosuđenih 227.036,94 dinara, odnosno za iznos od 236.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje mal. BB za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od 14.12.2023. godine kao dana presuđenja, do dana izvršnosti presude.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 436/24 od 17.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 330/19 od 14.12.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je potvrđena odluka prvostepenog suda u stavu trećem izreke, tužilja AA je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), u daljem tekstu: ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pravnosnažnom presudom u pobijanom delu, odlučeno je odbijanjem zahteva tužilje za naknadu troška za sastav odštetnog zahteva u vansudskom postupku, s obzirom da potraživani trošak predstavlja troškove samog postupka, pa isti ne može biti predmet posebnog parničnog postupka i ne može biti dosuđeni tužilji na ime naknade materijalne štete, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilje ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 30.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 3.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužilje nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
