Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 5363/23 od 31.01.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje P 1300/19 od 06.06.2023. godine. Stavom drugim izreke, potvrđeno je prvostepeno rešenje P 1300/19 od 20.12.2022. godine u stavu prvom izreke i žalba tužilje u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke rešenja Višeg suda u Beogradu P 1300/19 od 20.12.2022. godine, tako što je obavezana tužilja da tuženima naknadi troškove celog postupka od 559.204,19 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom četvrtim izreke, ukinuto je dopunsko rešenje Višeg suda u Beogradu P 1300/19 od 13.12.2023. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, stava trećeg izreke, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem drugostepenog suda u delu koji se pobija revizijom, odlučeno je o troškovima postupka. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, jer troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje o kojem sud odlučuje zavisno od procesne situacije svakog konkretnog slučaja.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420.stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka, koji ne predstavljaju glavni zahtev, već sporedno traženje, to revizija nije dozvoljena.

Revizija nije dozvoljena ni u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP s obzirom da revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa člana 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković