Rev 2231/2021 3.1.2.5.8.2; 3.1.2.5.8; 3.1.2.8

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2231/2021
08.02.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji su punomoćnici Miodrag Ribarić i Dejan Jovanović, advokati iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Violeta Boljević, advokat iz ..., radi predaje u državinu po tužbi i radi utvrđenja prava svojine po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog- protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1906/20 od 19.01.2021. godine, u sednici održanoj 08.02.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tuženog-protivtužioca, PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1906/20 od 19.01.2021. godine u delu stava prvog izreke kojim se potvrđuje stav drugi izreke prvostepene presude i presuda Višeg suda u Kragujevcu P 7/18 od 25.05.2020. godine u stavu drugom izreke, tako što se ODBIJA zahtev tužilje-protivtužene AA iz ... kojim je tražila da se obaveže tuženi - protivtužilac BB iz ... da joj na ime naknade vrednosti za neosnovano korišćenje dvosobnog stana koji se nalazi na drugom spratu, kao poseban deo stambene zgrade za kolektivno stanovanje u ..., ulica ... broj ..., stan broj ..., za period od 16.09.2014. godine zaključeno sa 20.03.2019. godine isplati iznos od ukupno 852.288,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2019. godine do isplate.

U preostalom delu ODBIJA SE revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1906/20 od 19.01.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 7/18 od 25.05.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi-protivtužilac da se iseli iz dvosobnog stana koji se nalazi na drugom spratu, kao posebnog dela stambene zgrade za kolektivno stanovanje koja se nalazi u ..., ulica ... broj ..., stan broj ..., i preda ga u državinu tužilji-protivtuženoj, oslobođen od lica i stvari. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj na ime naknade vrednosti za neosnovano korišćenje navedenog stana za period od 16.09.2014. godine pa zaključno sa 20.03.2019. godine isplati 852.288,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2019. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan veći deo tužbenog zahteva za razliku od potraživanog do dosuđenog iznosa (stavom drugim izreke) na ime zakonske zatezne kamate za utuženi period po svakom mesečnom iznosu zakupnine od podnošenja tužbe do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev (osnovni zahtev) kojim je traženo da se utvrdi da tuženi-protivtužilac po osnovu jačeg pravnog osnova ima pravo svojine na predmetnom stanu, što bi tužilja-protivtužena bila dužna priznati i trpeti, kao i da dozvoli uknjižbu tuženog-protivtužioca kao vlasnika nepokretnosti kroz javne knjige. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev (sledeći zahtev) kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi- protivtužilac stekao pravo svojine po osnovu održaja na predmetnom stanu, što bi tužilja-protivtužena bila dužna da prizna i trpi i dozvoliti mu da se uknjiži kao vlasnik na ovoj nepokretnosti kroz javne knjige. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 641.062,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1906/20 od 19.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog- protivtužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan revizijski navod da je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud cenio bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi-protivtužilac je 1993.godine stekao pravo svojine na predmetnom stanu, bliže opisanom u izreci prvostepene presude, otkupom (na svoje ime) od davaoca stana na korišćenje. Naredne godine, uz saglasnost bivše supruge, stan je prodao sada pok. VV, ocu tužilje-protivtužene, preko agencije za promet nekretnina, kojoj je dao punomoćje za prodaju (ugovor o kupoprodaji overen kod Opštinskog suda u Kragujevcu pod Ov .../... od 13.05.1994. godine. Tuženi-protivtužilac nije predao stan u državinu ocu tužilje- protivtužene jer je iste godine podneo tužbu protiv njega za poništaj navedenog ugovora o kupoprodaji, koji postupak je okončan donošenjem presude Opštinskog suda u Kragujevcu P 1712/94 od 24.05.2007. godine kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev (pravnosnažna 03.06.2008. godine). Tokom te parnice, preminuo je otac tužilje- protivtužene (2003.godine), a postupak je bio nastavljen protiv nje kao njegovog zakonskog naslednika.

Stan je još dva puta bio predmet prometa, zbog čega je vođeno više sporova. Najpre je tuženi-protivtužilac (u toku spora sa ocem tužilje-protivtužene) pod prinudom stan prodao neparničaru GG (kada je izgubio državinu stana), zaključivši sa njim ugovor o kupoprodaji overen kod Prvog opštinskog suda u Beogradu pod Ov .../... od 16.11.1998. godine (koji ugovor je poništen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5368/11 od 11.11.2011.godine). Potom je GG stan prodao neparničaru DD i uveo je u posed stana, zaključivši sa njom ugovor o kupoprodaji overen kod Opštinskog suda u Kragujevcu pod Ov .../... od 14.08.2008. godine (koji je predmet spora pred Osnovnim sudom u Kragujevcu po tužbi ovde tuženog- protivtužioca protiv ovih lica radi poništaja navedenog ugovora). Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5327/12 od 04.02.2013. godine obavezan je tuženi GG da tužiocu BB preda u svojinu i državinu predmetni stan. U postupku prinudnog izvršenja navedene presude, tuženi-protivtužilac je povratio državinu predmetnog stana 25.10.2013.godine, pošto je treće lice (DD) pristalo da se iseli iz stana.

Kao vlasnik predmetnog stana u katastru je upisana DD na osnovu rešenja Službe za katastar nepokretnosti RGZ - SKN Kragujevac br. ...-...-...-.../... od 23.02.2010. godine (prethodno je utvrđeno da u postupku obnove državnog premera i izrade katastra nepokretnosti za KO Kragujevac 3 na predmetnom stanu nije bio utvrđen, ni upisan nosilac prava svojine). Tokom 2013.godine tužilja-protivtužena i tuženi-protivtužilac su podneli zahteve za upis prava svojine na predmetnom stanu u katastru nepokretnosti (koji do danas nisu rešeni). Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu O 2224/14 od 15.09.2014. godine dopunjeno je ostavinsko rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu O 2016/03 od 07.03.2003. godine (kojim je bila raspravljena zaostavština pok. VV), tako što je tužilja-protivtužena oglašena za njegovog naslednika i na ovde spornom stanu. Nakon toga tužilja-protivtužena je, preko svoje majke, usmenim putem tražila od tuženog-protivtužioca predaju stana u državinu, kojem zahtevu on nije udovoljio. Ekonomsko-finansijskim veštačenjem utvrđeno je visina potraživanja tužilje-protivtužene prema tuženom- protivtužiocu zbog nemogućnosti korišćenja spornog stana u utuženom periodu od 16.09.2014. godine do 20.03.2019. godine, kao dana veštačenja (imajući u vidu cenu zakupa stanova sličnih karakteristika i na istoj lokaciji po m2 u slučaju kada bi tužilja-protivtužena plaćala zakup takvog stana).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom članova 3. i 37. u vezi članova 20. stav 1., 41. stav 1. i 70. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa usvojili tužbeni zahtev za iseljenje tuženog- protivtužioca i predaju spornog stana u državinu tužilji-protivtuženoj, kao zakonskom nasledniku kupca stana koji je stekao pravo svojine na ovom stanu na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključio 1994.godine sa tuženim-protivtužiocem u svojstvu prodavca, overenim kod nadležnog suda, kao valjanog pravnog osnova u smislu člana 4. stav 2. i stav 4. tada važećeg Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“, br. 63/81 ... 40/98, „Službeni list SRFJ“, br. 55/90 – Odluka USJ i „Službeni glasnik RS“, br 53/93 – dr. zakon ... 48/94 i dr. zakon), imajući u vidu da taj ugovor nije poništen sudskom odlukom po tužbi ovde tuženog-protivtužioca, a da tuženi-protivtužilac stan drži bez pravnog osnova. Usvojili su i tužbeni zahtev tužilje-protivtužene za isplatu tražene naknade, primenom članova 154. i 155. u vezi članova 12. i 13. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tuženi-protivtužilac odbijanjem da stan preda tužilji- protivtuženoj u državinu po njenom zahtevu, onemogućio tužilju-protivtuženu da predmetni stan koristi, na koji način joj je periodu od 16.09.2014. godine do 20.03.2019. godine pričinio štetu u iznosu utvrđenom veštačenjem.

Nižestepeni sudovi su odbili oba protivtužbena zahteva za utvrđenje prava svojine tužioca-protivtuženog na spornom stanu (glavni i eventualni) jer tuženi- protivtužilac, imajući u vidu pravilo o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, nije dokazao da u odnosu na tužilju- protivtuženu ima jači pravni osnov shodno odredbi člana 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (što je bilo predmet glavnog protivtužbenog zahteva), imajući u vidu da je stan 1994.godine prodao njenom ocu, tako da od tada na predmetnom stanu pravno ne polaže svojinsko pravo. Ocenili su da je bez uticaja na drugačiju odluku to što se on nalazi u državini predmetnog stana, jer nije dokazao ispunjenost uslova za sticanje svojine održajem u smislu člana 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (što je bilo predmet sledećeg protivtužbenog zahteva) budući da nakon prodaje stana pravnom prethodniku tužilje- protivtužene i njenog zahteva za predaju stana u državinu, nije imao savesnu državinu na predmetnom stanu, kao neophodnog uslova za sticanje svojine održajem na nepokretnosti.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili pobijanom presudom kada su usvojili tužbeni zahtev za iseljenje tuženog- protivtužioca iz spornog stana i predaju stana u državinu tužilji-protivtuženoj, a odbili protivtužbene zahteve za utvrđenje prava svojine tuženog-protivtužioca na spornom stanu kao neosnovane.

Međutim, pravna zaštita ovako postavljenom tužbenom zahtevu tužilje- protivtužene pripada primenom drugih materijalno-pravnih propisa.

Naime, kada je predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnost koja je upisana u javne knjige (uknjižena nepokretnost), ugovor predstavlja samo osnov za sticanje prava svojine, a pravo svojine na nepokretnosti stiče se predajom nepokretnosti u državinu i upisom u javne knjige u smislu člana 33. u vezi člana 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Kada je nepokretnost koja je predmet kupoprodaje u režimu vanknjižne svojine (jer nije bio ustanovljen katastar nepokretnosti odnosno druga javna evidencija o nepokretnostima ili nepokretnost nije upisana u javnu evidenciju o nepokretnostima), kupac takve nepokretnosti stiče pravo vanknjižne svojine na njoj ako je ugovor o kupoporodaji valjan pravni posao, ako je ispunio svoju ugovornu obavezu u pogledu isplate kupoprodajne cene i ako mu je prodavac predao nepokretnost u državinu.

U konkretnom slučaju, predmet ugovora o kupoprodaji zaključenog između pravnog prethodnika tužilje-protivtužene kao kupca i tuženog-protivtužioca kao prodavca (overen kod Opštinskog suda u Kragujevcu pod Ov .../... od 13.05.1994. godine) je bio stan koji je bio u režimu vanknjižne svojine, koji prodavac nije predao u državinu kupcu. U pogledu valjanosti tako zaključenog ugovora o kupoporodaji Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne razloge nižestepenih sudova koji su se pozvali na odredebe člana 4. stavovi 2. i 4. tada važećeg Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“, br. 63/81 ... 40/98, „Službeni list SRFJ“, br. 55/90 – Odluka USJ i „Službeni glasnik RS“, br 53/93 – dr. zakon ... 48/94 i dr. Zakon). Suprotno revizijskim navodima, kupac (pravni prethodnik tužilje- protivtužene) je ispunio svoju ugovornu obavezu i isplatio kupoprodajnu cenu (o čemu se izjasnio sud u pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Kragujevcu P 1712/94 od 24.05.2007. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev ovde tuženog- protivtužioca za poništaj tog ugovora zbog neisplate kupoprodajne cene i prekomernog oštećenja). Međutim, prodavac (tuženi-protivtužilac) svoju ugovornu obavezu nije ispunio jer nije predao stan kupcu u ugovorenom roku, pa ni kasnije iako je to pravni sledbenik kupca to tražio, zbog čega nije došlo do sticanja svojine na predmetu kupoprodaje od strane kupca.

Odredbom člana 148. stav 1. ZOO, propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Odredbom stava 2. istog člana, propisano je da ugovor ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je šta drugo ugovoreno ili što drugo ne proizlazi iz prirode samog ugovora. Odredbom člana 262. stav 1. ZOO, propisano je da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti savesno u svemu kako ona glasi. Odredbom člana 454. stav 1. ZOO je propisano da se ugovorom o prodaji obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Odredbom člana 467. stav 1. istog zakona je propisano da prodavac dužan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenim ugovorom. Odredbom stava 2. istog člana je propisano da je prodavac izvršio obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar uruči ili preda ispravu kojom se stvar može preuzeti.

Kod iznetih razloga, tužilji-protivtuženoj kao pravnom sledbeniku kupca koji je ispunio svoju ugovornu obavezu prema prodavcu u pogledu isplate kupoprodajne cene stana shodno članovima 454. stav 1. i 467. stav 1. (ugovor o kupoprodaji) u vezi članova 148. stavovi 1. i 2. i 262. stav 1. ZOO, pripada pravo da od tuženog-protivtužioca kao prodavca traži ispunjenje ugovorne obaveze iz ugovora o kupoprodaji koja se sastoji u obavezi predaje stana (predmeta kupoprodaje) u državinu.

S druge strane, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, protivtužbenim zahtevima za utvrđenje prava svojine tuženog-protivtužioca na spornom stanu se nije mogla pružiti pravna zaštita. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je kao vlasnik ovog stana od 2010. godine u katastru kao javnoj evidenciji o pravima na nepokretnostima upisana neparničar DD. U takvoj situaciji protivtužbom kao nužni suparničar moralo je biti obuhvaćeno i ovo lice shodno članu 211. stav 1 ZPP kojim je propisano da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa, imajući u vidu da utvrđenje prava svojine deluje prema svima (erga omnes), što je ovde izostalo.

Neosnovano se revizijom napada pravilnost nižestepenih odluka u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za predaju stana u državinu. Tužilja- protivtužena je legitimisana kao pravni sledbenik kupca spornog stana da od tuženog- protivtužioca kao prodavca stana traži izvršenje njegove ugovorne obaveze iz ugovora o kupoprodaji tj. predaju stana u državinu. Tokom postupka tuženi- protivtužilac nije isticao prigovor zastarelosti ovog zahteva tužilje-protivtužene, a prigovor zastarelosti kao materijalno pravni prigovor se prema odredbi člana 372. stav 2. ZPP ne može isticati ni u žalbi. Shodno iznetom, tuženi-protivtužilac se ne može sada u reviziji pozivati na protek roka za ispunjenje svoje ugovorne obaveze prema kupcu, odnosno pravnom sledbeniku kupca.

Pored toga, neosnovano se revizijom napada i pravilnost nižestepenih odluka u delu kojim je odlučeno o protivtužbenim zahtevima za utvrđenje prava svojine (po različitim osnovima) na spornom stanu. Razlozi koje revident iznosi (savesnost njegove državine, odsustvo saglasnosti bivšeg supružnika za raspolaganje stanom i drugi razlozi) su bez uticaja na drugačiju odluku, kod činjenice da protivtužbom kao nužni suparničari nisu obuhvaćena sva lica koja po osnovu zaključenih pravnih poslova i upisa prava svojine na stanu u javnu evidenciju o nepokretnostima pretenduju na svojinu na tom stanu.

Osnovano se revizijom pobijaju nižestepene odluke u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužilje-protivtužene za isplatu traženog iznosa zbog nemogućnosti korišćenja spornog stana u utuženom periodu, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Suprotno od stanovišta nižestepenih sudova, tužilji-protivtuženoj bi pripadalo pravo da od tuženog-protivtužioca potražuje naknadu štete zbog neizvršenja ugovorne obaveze primenom odredbe člana 262. stava 2. ZOO kojom je je propisano da kada dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo. Međutim, osnovano se revizijom ukazuje da tužilja-protivtužena tokom postupka nije dokazala u smislu člana 231. ZPP da je neispunjenjem obaveze tuženog kao prodavca (da preda stan kupcu) pretrpela štetu. Tokom postupka tužilja-protivtužena ni u podnesku kojim je izvršila preinačenje tužbe isticanjem i ovog zahteva, ni u svom stranačkom iskazu (dva puta saslušavana), niti drugim izvedenim dokazima, nije dokazala, po pravilu o teretu dokazivanja, da je zbog toga pretrpela štetu (tako što je u utuženom periodu plaćala zakup drugog stana ili imala nameru da stan izda u zakup). Nižestepeni sudovi su zaključak o tome izveli pogrešnom ocenom nalaza i mišljenja veštaka i iskaza veštaka na ročištu (koji se izjašnjavao o mogućnostima korišćenja stana od strane tužilje-protivtužene, između ostalog, i o zakupu takvog stana).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavovima prvom i drugom izreke primenom članova 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima parničnog postupka je doneta primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Revizija tuženog je u pretežnom delu odbijena. Zato je obzirom na postignuti uspeh u sporu i njegov zahtev za isplatu troškova revizijskog postupka odbijen kao neosnovan.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

Preuzmite dokument u PDF formatu