U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Lakićević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Marković, advokat iz ..., radi utvrđenja svojine po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1008/18 od 22.01.2019. godine, u sednici održanoj 09.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1008/18 od 22.01.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 133/17 od 05.09.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ima pravo svojine na ½ idealnog dela na nepokretnosti kući u ..., ul. ... br. ..., u Ln.br. ... KO ... na kp.br. .../... KO ..., od čega 43 m2 zemljište pod zgradom – objektom i zemljište uz zgradu – objekat, u površini od 0.05.16 ha, čija je ukupna površina 0.05,59 ha, a po osnovu svog učešća u sticanju navedene nepokretnosti u vanbračnoj zajednici sa pok. VV iz ..., što je tužena dužna priznati i omogućiti tužilji uknjižbu prava svojine u katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama i dozvoliti fizičku deobu nepokretnosti. Stavom drugim izreke odbijen je predlog tužilje kojim je tražila da se prema tuženoj odredi privremena mera zabrane otuđenja i izdavanja pod zakup porodične stambene zgrade koja se nalazi u naselju ..., ul. ... br. ..., Ln. br. ... KO ..., bliže navedeno u ovom stavu izreke, kao i da ovo rešenje sprovede izvršni organ suda dostavom Službi za katastar nepokretnosti opštine Gornji Milanovac radi uknjižbe, da važi do pravnosnažnog okončanja spora i da žalba protiv rešenja o privremenoj meri ne zadržava izvršenje. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka od 229.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate, dok je odbijen zahtev za zakonsku zateznu kamatu od dana donošenja odluke do izvršnosti.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1008/18 od 22.01.2019. godine, žalba tužilje je usvojena i prvostepena presuda preinačena, pa je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilja ima pravo svojine na ½ idealnog dela na nepokretnosti kući u ..., ul. ... br. ..., na kp.br. .../... KO ..., od čega 43 m2 zemljište pod zgradom – objektom i zemljište uz zgradu – objekat, u površini od 0.05.16 ha, čija je ukupna površina 0.05,59 ha, po Ln. br. ... KO ..., po osnovu svog učešća u sticanju navedene nepokretnosti u vanbračnoj zajednici sa pok. VV iz ..., što je tužena dužna priznati i omogućiti tužilji uknjižbu prava svojine u katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama i dozvoliti joj fizičku deobu nepokretnosti; usvojen je predlog tužilje pa je prema tuženoj određena privremena mera zabrane otuđenja i izdavanja pod zakup porodične stambene zgrade, koja se nalazi u naselju ..., ul. ... br. ..., Ln. br. ... KO ..., bliže navedeno u ovom stavu izreke, uz dostavu rešenja Službi za katastar nepokretnosti opštine Gornji Milanovac do pravnosnažnog okončanja spora, a žalba na ovo rešenje o privremenoj meri ne zadržava izvršenje, te tužena obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 327.975,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tužene.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2 tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom na koju se revizijom ukazuje, jer je taj sud odlučio na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku i nije ga izmenio bez održavanja rasprave, već je izveo pravne zaključke drugačije od prvostepenog suda. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i sada pok. VV su počev od 1998. godine do kupovine kuće na ... 2006. godine živeli u vanbračnoj zajednici, kao i da su u periodu od 1996. godine do 1998. godine živeli zajedno ali ne u vanbračnoj zajednici, s obzirom da je u navedenom periodu postojala bračna smetnja za vanbračnu zajednicu, jer se tužilja razvela u toku 1997. godine, a VV u toku 1998. godine. U periodu od 1996. do 2004. godine tužilja i VV su živeli u tužiljinom stanu, koji se nalazio na ..., zajedno sa njenom decom, a nakon prodaje tog stana VV je otišao da živi u svom stanu koji se nalazio u ... u ul. ..., s tim što ga je tužilja u tom stanu posećivala i u istom noćila. U toku 2006. godine odlučili su da se presele na ..., gde bi zajedno živeli, a što je rezultiralo kupovinom sporne nepokretnosti na ... zaključenjem Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov br. .../... od 31.05.2006. godine. Navedeni ugovor je zaključen izmeću GG i DD kao prodavaca i VV kao kupca, a kupoprodajna cena od 15.000 evra je isplaćena prodavcima. Iz izjava svedoka DD i GG utvrđeno je da je tužilja zajedno sa VV gledala kuću, zajedno su pregovarali o kupovini sporne nepokretnosti, da se posle par dana VV javio i obavestio prodavce da su on i tužilja odlučili da kupe kuću, nakon čega su zajedno došli i doneli novac i isplatili kupoprodajnu cenu sporne nepokretnosti na ..., kao i da je tužilja bila zajedno sa VV prilikom overe Ugovora o kupoprodaji Ov.br. .../... od 31.05.2006. godine. Nakon kupovine kuće i parcele na ... tužilja i VV su živeli zajedno u toj kući sve do VV smrti 2012. godine, a nakon toga tužilja je nastavila da živi u istoj kući.

Utvrđeno je da su tužilja i sada pok. VV radili u „...“ za vreme trajanja njihove vanbračne zajednice počev od 1998. godine, da su napustili „...“ uz isplatu otpremnine i VV je 31.05.2005. godine na ime otpremnine isplaćeno 829.532,34 dinara, dok je tužilji 09.03.2006. godine na ime otpremnine isplaćeno 1.683.961,00 dinara. Tužilja je pored plate koju je primala u „...“ imala i 9.000 evra od garsonjere koju je prodala 2005. godine, dok je VV prodao stan u ... za 50.000 evra (po osnovu zaključenog Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 16.10.2006. godine). Utvrđeno je da je VV podizao novac iz banke u vreme kupovine sporne nepokretnosti na ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev zaključivši da iako su tužilja i sada pok. VV bili u vanbračnoj zajednici, u smislu odredbe člana 4. Porodičnog zakona, počev od 1998. godine pa sve do VV smrti 2012. godine, tužbeni zahtev nije osnovan, jer sporna nepokretnost na ... nije kupljena od zajednički stečene imovine vanbračnih partnera, već od njihove posebne imovine, pa je primenom odredbe člana 171. Porodičnog zakona i odredbe člana 13. Zakona o osnovama svoojinksopravnih odnosa odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda da su tužilja i sada pok. VV živeli u vanbračnoj zajednici počev od 1998. godine do 2012. godine, odnosno do VV smrti, te da u navedenom intervalu njihov život ima sva obeležja i karakteristike vanbračne zajednice u smislu člana 4. stav 1. Porodičnog zakona, ocenivši da je tužilja sa VV živela u trajnijoj zajednici života, da oboje zajedno donose odluku da se iz ... presele na ... gde pronalaze parcelu sa kućom koju kupuju radi zajedničkog budućeg života i rada, pri čemu oboje zajedno preduzimaju sve radnje kroz pronalaženje nepokretnosti radi kupovine, zatim zajedno pregovaraju, odlučuju da kupe i zajedno dolaze kada isplaćuju kupoprodajnu cenu i overavaju kupoprodajni ugovor, to je drugostepeni sud primenom odredbe člana 4. i člana 191. Prodičnog zakona pobijanom odlukom prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev usvojio i utvrdio da doprinos tužilje, u sticanju imovine koja je predmet spora, u toku trajanja vanbračne zajednice sa pok. VV čini ½ predmetne nepokretnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe Porodičnog zakona o imovinskim osnosima supružnika, u smislu odredbe člana 191. Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS”, broj 18/05). Zakonska pretpostavka je da su udeli supružnika, pa i vanbračnih partnera u sticanju zajedničke imovine jednaki, u smislu odredbe člana 180. stav 2. ovog Zakona.

U konkretnom slučaju, tužilja i sada pok. VV su živeli u vanbračnoj zajednici od 1998. godine do 2012. godine, odnosno do VV smrti, oboje su bili zaposleni u „...“ i ostvarivali zarade, tužilja je 2005. godine prodala garsonjere za kupoprodajnu cenu od 9.000 evra, te da je sada pok. VV u toku 2005. godine, a tužilji u toku 2006. godine isplaćena otpremnine od poslodavca, kao i da su zajedno doneli odluku da se iz ... presele na ... gde pronalaze parcelu sa kućom koju kupuju radi zajedničkog budućeg života i rada, u čemu oboje zajedno preduzimaju sve radnje počev od pronalaženja nepokretnosti radi kupovine do realizacije kupoprodajnog ugovora, to je imajući u vidu navedeno po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilja sa VV kao vanbračnim partnerom u toku trajanja njihove vanbračne zajednice stekla sada spornu nepokretnost na ... . Stoga je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo odredbu člana 4, člana 180. stav 2. i člana 191. Porodičnog zakona kada je utvrdio da doprinos tužilje, u sticanju imovine koja je predmet spora, u toku trajanja vanbračne zajednice sa sada pok. VV čini ½ predmetne nepokretnosti.

Revizijskim navodima se ukazuje da iz izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su tužilja i sada pok. VV imali vanbračni odnos – emotivnu vezu, ali ne i da su imali vanbračnu zajednicu od 1998. godine, budući da su živeli u odvojenim domaćinstvima i različitim mestima stanovanja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi nisu osnovani. Kako je utvrđeno da su tužilja i sada pok. VV u periodu od 1998. do 2004. godine živeli u tužiljinom stanu zajedno sa tužiljinom decom, da je tek nakon prodaje tog stana VV otišao da živi u svom stanu koji se nalazio u ... u ul. ..., s tim što ga je tužilja u tom stanu posećivala i u istom noćila, da su u toku 2006. godine odlučili da se presele na ..., gde bi zajedno živeli, a što je rezultiralo kupovinom sporne nepokretnosti na ... zaključenjem Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov br. .../... od 31.05.2006. godine, da bi nakon kupovine parcele i kuće 2006. godine nastavili da žive zajedno na ... u sada spornoj kući sve do VV smrti 2012. godine, to je u navedenom intervalu i po oceni Vrhovnog kasacionog suda njihov život imao sva obeležja i karakteristike vanbračne zajednice u smislu člana 4. stav 1. Porodičnog zakona. Osim toga, čak i u situaciji kada vanbračna zajednica traje kraće vreme, a što nije u konkretnom slučaju, dužina trajanja zajedničkog života ne može da utiče na samo sticanje prava na zajedničku imovinu, te se pravo na udeo u tako stečenoj imovini ne može uskrati jednom od partnera pozivanjem na okolnost da zajednica nije trajala duže vreme, budući da se zajednička imovina može steći i za kratko vreme zajedničkog života i rada vanbračnih partnera. Kako je relevantna činjenica za sticanje u vanbračnoj zajednici rad i doprinos vanbračnih partnera koji stvara zajedničku imovinu, te da su u konkretnom slučaju u vreme trajanja vanbračne zajednice tužilja i sada pok. VV bili zaposleni i ostvarivali zaradu, da im je tokom 2005. godine, odnosno 2006. godine isplaćena otpremnina, nakon čega su kupili spornu nepokretnost, stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužene i odlučio kao u stavu prvom izreke primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Revizija tužene je odbijena, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku, a troškovi odgovora tužilje na reviziju tužene, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić